"Kupina 2010"

Petak popodne. Prvi dan vikenda u Dubaiju.

Prosli vikend sam radila i nakupilo mi se mnogo umora.

Danas sam se probudila u 11. Mesecima nisam spavala do 11. Kakva carobna promana.

Sedim na terasi i citam knjigu. Kratke price. Moja omiljena forma. Zivoti i sudbine. Price i pricice na samo nekoliko strana sitno kucanog teksta.

Prijelo mi se slatko. Ni jedna cokolada sveta ne moze da utoli ovu zelju za slatkim koju osecam.

Odlazim u kuhinju i bunarim po malom frizideru.

MAMIN PEKMEZ!

Setila sam se da mi je mama spakovala pekmez. Bila sam u Srbiji nedavno. Samo 3 dana. Proletelo je brzo i bila sam sva pogubljena. Kada je trebalo da krenem nazad, mama me je spakovala. Prvi put posle mnooogo godina opet mi je pakovala kofer.

Opustila sam se i prepustila mastanju. Sta li cu naci kada otvorim moj veliki crveni kofer. Sta li mi je draga mamica spakovala. Kakva cuda i djakonije. Kakva iznenadjenja i suvenire. Detalje i sitnice iz moje sobe u Beogradu, da me podsecaju na kucu. I stvarno, divno me je spakovala. Sada moja soba u Dubaiju malo podseca na sobu u Beogradu.

Pekmez. U koferu sam nasla nekoliko teglica raznih boja. Na svakoj je nalepnica sa natpisom od koje je vocke i koje je godine pravljen. Spakovala ih je u malene teglice od beba Ninine hrane. Namerno tako, da moze lako da ih posalje meni u Dubai. Puno malenih teglica raznih ukusa i nalepnica. Otvorila sam tamno ljubicastu sa natpisom “Kupina 2010”. Mamin rukopis.Krasnospis. Vec znam da cu teglice cuvati na nekom posebnom mestu kao malene relikvije i suvenircice iz mog Beogradskog spajza.

Izbegavam hleb u poslednje vreme. Gadnog je ukusa i pun zacina. Ne mogu vise to da jedem. Uzimam pekmezic i jedem ga kasicicom.

Topim se od srece.

Najlepsi pekmez koji sam ikada probala. Savrseno sladak i mekan. Kupine su ostale cele.

Zamisljeno zvackam pekmez i mastam o tim carobnim vockama.
Rasle su negde u Srbiji.Onda ih je ubrao vredni seljak i odneo na pijacu. Moja divna mamica ih je kupila i donela kuci. Skuvala je pekmez i spakovala ga u posebne malene teglice. Samo za mene. Zamisljam mamu kako priprema slatkis sa puno ljubavi. Sigurna sam i puno sete jer joj nije lako sto nisam tu. Osecam u svakom zalogaju toliko toga.

Sunce u kupinama, slatki C secer u kristalu, mirise nase kuhinje i drvene varjace. Miris moje mame.

Ovaj pekmez je dragocen. Zamisljena sam pojela pola teglice. U glavi mi se vrte neke reci i misli. “Ovo je hrana za dusu”.

Odlazem teglicu nazad u frizider i pomalo setna odlazim nazad na terasu da citam kjigu.

Usput saljem mami poruku da je volim. Razmisljam o daljini. Nekada mi bas bas puno fale. Nekada mi bude bas tesko sto zivimo daleko, na drugim kontinentima.

I sada dok pisem tesko mi je. Danas je neki cudan dan. Osecam mirise moje kuce u Beogradu. Pekmez me je vratio tamo. Sada nemam osecam da sam tako daleko. U mislima sam kod kuce. Tako mi i mirise...

Ustaj brzo - (ne)gori kuća

TURRRRRRRRRRUUUUUUUUUUURRRRRRRRRRUUUUU
UUUUUU TUTURUUUUUUUUUUUUUUUUTTTTTTTTUUUUUUUUU
RRRRRRRRRUUUUUUUUUUU!!!

Petak, 8 ujutru. Prvi dan vikenda. Ponavljam - 8 ujutru....
Budi me odvratan zvuk sirena buka alarm urlanje.. Ahhh dodjavola sta je sada.
Pokusavam da otvorim oci... Jedno pa za njim i drugo ottvaram jedvaaa.
Crvno svetlo blinka u sobi.

Sekunda 1. - 'bemti sunce ovo je ALARM!!!
Sekunda 1.5 - Ustaj ustaj brzo brzo ko zna sta gori gde gori ko gori...kuca gooooriiii
Sekunda 2. - Skacem iz kreveta poootpuno osamucena i cuvapa i krecem da jurcam po sobi....sta ono treba da radim kada pocne pozar....?hmmmm.........sta da radim sta da radimmmm...
Sekunda 3. - u ludilu i bunilu okretanja po sobi prolazim pored ogldala. Jao jao lose izgledam.... Pa gdeeeeeeee sad nasla da gori kuca a ja u ovoj nikakvoj spavacici. Nije mi ovo autfit za evakuaciju. I kosa mi je malo cuvapa.. Hm hm gde cu u ovim papucetinama da strcavam dole.. Uh spavamisee..
Sekunda 4. - gledam u orman... gde li su mi one starke. lakse cu da strcim u patikama.pa da, moracu peske sa 35. sprata...ne radi lift kada je pozar. sto ima logike. Jaoooo ko ce sada da trci 35 spratova...dodjavola.....Na pola puta ce mi sigurno pasti secer i pritisak i ima da se strmeknem niz stepenice i to u ovoj ruznoj spavaciici ovako sva cupava.... Hmmm...mozda da glocnem nesto pre nego sto se evakuisem...musli jedan na brzaka.
Sekunda 5. - Jaoooo sto sam blesava. Pa sta cu da ponesem sa sobom. PAre? ma nee, pare nemam. Pasos. ok pasos. dokumenta. ok... laptop ok...znaci samo najbitnije. Gledam dalje po sobi.. jes' nisam luda da ostavim nove i stare drage stvarcice, cipele, casopise, djindjuve, moju biljkuuuu! Hmmm...kako da ponesem sve to... Njuskam po sobi ne osecam dim. Dobro je nije se razbuktalo...
Sekunda 6. - hm...ako nema dima znaic da imam jos malo vremena. Mozda cu stici da popijem kaficu na brzaka. Taman da vidim sta cu da ponesem i mozda da uzmem kofer. A mozda me puuuste da idem liftom. Pa ako ne gori puno, moze - sta fali. Ko ce da ide peskesa triespetog?!
Sekunda 7. - zablenntavljeno se gledam u ogledalo i pokusavam da se setim sta treba da uradim....noge mi se tresu od shoka... ipak sam skocila iz kreveta kao oparena jer me probudio ALARM...nezgodno...gori, mozda gori, valjda gori, valjda NE gori.
Seknda 8...9...10....40.... - i dalje se gledam u ogledalo i pokusavam da se setim sta treba da radim...
Minut 1....3.....7..... - i dalje stojim na sred sobe. sada mi se malomanje tresu noge.
Hmmm pa izgleda nema pozara... alarm se ugasio. Neobicno tiho odjednom.. Kakva drama od ranog jutra!
Setila sam se da pozovem obezbedjenje iz zgrade i pitam STA SE DODJAVOLA DESAVA.
Kazu "madam dis is praktis madam...cheking sistems madam...."

Opsujem ga na Srpskom. Onako raspalim po narodski.
Vikend...osam saaaaaati ujutru i u mojoj zgradi se sprovodi VOJNA VEZBA i testiraju se protivpozarni aparati?!!?!? kakvi dusmaniiiii........

Vracam se nazad u krevet i pokusavam da zaspim. Ne ide mi u glavu kako sm lose odreagovala na dramaticnu uzbunu.... 'bem ti lazni pozar.

Nikada od mene nindza nece biti...

JUTARNJA PROTIVPOZARNA VOJNA VEZBA N.1 - ANA MAKSIC -FAILED

Tajna tajna shu shuu shuuuu...

Duško Radović: "Lepo je imati tajnu, bolovati od tajne, probuditi se u prazno jutro i setiti se svoje tajne. Tajna je jedino parče sopstvenog života, uživanje u bezazlenoj sebičnosti. Tajna je kao neko unutarnje sunce koje greje samo nas. Ponekad se odblesak tog sunca probije kroz oči i lice i svi vide da imate tajnu i hteli bi da vam je što pre oduzmu."

Lepo je imati tajnu. Nije lepo imati prehladu ili boles'... A mene su obe stvari stigle pa mi jos teze.
Shushu shuu i kaaah kaaahh kaaahhh.

Ni kriva ni duzna

I sve je nekako pocelo naivno..
Petak jutro - poceo je vikend. Malo suncanje malo bazen malo poluzdrave hrane malo nezdravih slatkisa. Standardica. Gde bih mogla uvece...Hmmm...nisam nesto dugo izasla. Ima vec pet dana. A mi u tudjini kada tako puno radimo izlazimo samo vikendom i jedemo nezdravo.
Pa tako i ja. Malo i spavam. Bas malo. Ali ni to spavanje vise nije neki merak. Precenjeno je. Spavala ne spavala isto mi se hvata :). pa sma tako svela dremku na minimum da bih stigla da se nazivim svega lepog sto se desava. Ma toliko je toga...
Pade i mrak a jos ne znam gde cu u zezu. SMSujem komsiju jel ima neke zeze. U tom casu stize fletmejt i drug i kaze Ajde spremaj se idemo u ALFU. Alfa je disko te ka. Mooooozeeeeeeeeeee. Naravno. Za koliko da sam spemna? Za 10 minuta. Moze bre moze kako da ne. Uskocim u kadu oribam se i cap nema peskira. Ma leto brate vrucina osusicu se sama od sebe. Navucem haljince stavim mindjuse i parfem i to je to. Pa sta ce mi vise. Dobro ajde i sandale. Hops u taxi nas troje komsija i frendza i pravac parti. Na pola puta moji decaci gladni. Ajde moze nije frka idemo da se jede. Pravac Libanski restoran ni manje ni vise nego na zivo meso. Vidjala sma ja zivo meso i pre ali ovo je bas zivo. Samo sto ne trepce. ali ako volu deca neka jedu. ja sam njupala moju lubenicu i pravila mesta u stomaku za picence :) Vikend je valja se proslaviti. Dobra je bila nedelja.
I tako i bi.Vecera pa klub. Usput saznam da ce biti gost jedan od clanova Prodidzija. Kul super bice zeza. Dobro sam se i setila da pitam sta ce biti :)
Sve u vemu prema tome i dabome... ostali smo do zatvaranja proveli se urnebesno i nezaboravno. ustvari je to bio jedan od booooljih izlazaka.
I sve to bi i prodje i mi dodjosmo kuci i jos malo jos posedeli i caskali i legli a vec je svanulo. To je pobno lud osecaj kada svice a ti ides iz izlaska. Jos ako se potrefi da krece molitva...ihaaaaj dozivljaj je ceo (mislim na jutarnju molitvu koju pustaju na razglasu).
I tako nisam ni mogla da spavam od svih tih utisaka i osecanja i dremnula sam tek malo petak na subotu.
Subota je dan za plazu i UV zrake. Mnogo je bilo vruce pa sma se cvarila na terasi. Onako mokra i osuncana udjem na -20 u klimatozovanu sobu. Pospana na krevetu pomislim 'ana ludaku odvalice te klima...'..ZzzzzzzZzzZzzzzzzzz.... Naravno zaspala sam pod zlom klimom.
Uvece setnja i kafica sa Irenom na JBR. Zenske teme i picice. Svasta covek moze da nauci za 4 sata i dva kapucina :). Legla opet kasno. Misli zuje i zujkaju... ne spava mi se jer je ceo svet moj i kako da spavam kada imam toliko toga da osecam.
Onda je dosla nedelja. "Krvave nedjelje" kako kaze Obrad. Ceo svet spava, ali ne i emiratska radna klasa. Ustaj vojsko jovo na novo.
Gledam se u ogledalo.. neobicno kako lose izlgedam. pa bio je vikend. Tebalo bi da sam se odmorila. Ocigledan je moj problem sa pamcenjem... ne da se nisam odorila nego sma se zamorila...
Sljakenzi sljakenz 10 sati... kah kaaahhh pocinje da se kuva... nesto skripi u plucima. Mislim se mora da te je Malbora. Presla sam na jace cigare. I nesto malo vise pusim (malo duplo vise) nego pre...hmm....i da lje se pitam sto li kasljem majku mu. Kahhh Kahhhhh bljaakkkhhhh....
Odlazim sa Markom do trznjaka na kinesku klopu. Panda restoran u fud kortu. Mmmmmmmmm.... Hrana je lepa ali mi je neobicno kako je viljuska teska. Teske su mi noge. Pitam se sta se desava. Neooobiicnooo...
Dolazim kuci. Gleda me u ogledalu neka samucena blesaca. Juuu majkomola jel sam ovo ja. Kahhh Kahhhh jos malo... Neobicno kako tesko disem.
Merim temperaturu - cappp- 38.
Ali kako...ja sma tako retko bolesna.Skoro nikada. Dodjavola. Pijem sirup od bokvice i odlazim na spavanje. Sutra cu biti kao nova.
Probudila sam se bolesna. Disanje na minimumu... Doterala si cara do duvara sestro slatka.
Zovm na posao da necu doci. Merim temperaturu - imam, pa kako da nemam. Noge bole sve boli i skripi.
I dalje se pitam od cega...
U apoteci mi daju sirup protiv kaslja i prehlade. Pise lepo popiti 10ml. Odkud znam koliko je 10ml ja znam samo na kasiku da merim. Zveknem jednu kasiku...supenu...
Nije proslo sat vremena krenulo je da radi. Da ME radi... Hmm cudan neki osecaj.. kao da sam ovo vec oseila. Oo da za vikend. Ali sada nisam nista ni gucnula. pa zaboga bolesna sam.. jao uh soba se okrece sve mi smesno ali i tuzno. hvata me frka i nesvestica. Alo marko...ostavicu otvorena vrata ako se onesvestim da me nadjes. On se smeje. Nije smesno bas nije. Moram da jedem. Pecem snicle onako sva luda i osamucena. Meso je dobro meso ce mi pomoci.
Sva zablesabvlena jedem sniclu u tri poteza. Bolje je. Polako popusta...
Setila sam se kako se nasi narkosi iz blokova drogiraju gutanjem sirupa za kasalj. Ni kriva di duzna uradila sam se sirupom. Za sve je kriva Ikea kasika. sto je tollliiiika pa sam se predozirala. Pa kako ja da znam koliko je 10ML. 'bem ti dozu...
I dalje mi se malo mantaci p glavi. Osecam se kao blokovski kada mixuju jeftine droge. Ni kriva di duzna. Smao sam malo kasljucaala. I to ne znam kako i odakle.. Pa tako sam se lepo druzila za vikend i odmarala.
Nekada je sve tako konfuzno... Boli me u grudima. I ne znam da vam kaze jer me boli dusa ili pluca. Jer oba su tu. I oba sam rabila posteno ovih dana.
Ana...odmori leba ti...