pustinjski mungos landra po arabiji :)
Monday, May 24, 2010
Ana u zemlji oblakodera - deo drugi :)
Osvanuo je još jedan divan Dubajski dan :).
Ovde sam već 2 nedelje, a kao da je prošla večnost.
Moj život se drastično promenio od kada je došao i Marko, moj cimer ili kako ja volim da kažem u šali Landlord :).
Dubai je dobio novu dimeeeeeeeenziju!
Ovde je definitivno jako teško biti sam. Zato se svi nekako drže zajedno koliko god mogu. Ali razdaljine su ovde velike. Pravilo broj jedan - ako vam je nešto u vodokrugu ne mora da znači da je blizu. Šta više - garaaant je daleko :). Tako da nije kao u Begeu da ti je drugarica na dva minuta ilikafić na minut šetnje. Ovde su malo veće destinacie, ljudi punoo rade i druženje se svede na minimum. Zato je ovde u Dubi lepo živeti sa nekim.
Za mene je ovo skro novo iskustvo :). Potpuno mi je zabavno i uzbudljivo da imam cimeraaaa :).
Svakodnevnica se jako promenila. Prvih dve nedelje su se sveli na KUĆA POSO POSO KUĆA i po malo zabave sa strane. Ustvari mi je zabava bila da odem u tržni centar po hranu i vodu i da uspem na nađem put do kuće :).
A sada je zabavaaa stvarno zabavaaaaaaaaaaaa! non stop zujanje levo i desno. Posao plaža šetnja vožnja druženje cirkanje kuvanje žurke i sve to u duetu. Mnogo je lep osećaj! Upoznala sam puno novih super ljudi i bila na sjaaaajnim mestima.
Pre dva dana smo išli u Abu Dabi da moj poslovni sastanak :) hihihi biznismenka išla u drugi Emirat, nema zezanja. U povratku smo videli YAS ISLAND. A to je moje ostrvo iz snooooooooovaaaaaaaaaaaaaaaaaa. Kd kuće na desktopu mi stoji fotka Yas islanda i tačno se sećam kada sam stavila tu sličicu i rekla sebi da mooram tamo da odem :).
Ima jedna zgrada u Dubaiju sa nekim odgomnim natpisom Damnm...blabla.Uglavnom, uvek kada vidim tu zgradu pomislim da nemam pojma gde se nalazim. Uvek me je hvatala blaga jeza kada prođem tuda jer onda znam da ne znam gde sam tačno.
Juče smo baš prošli tuda na putu do Marine i pomislila sam kako mi je svejedno... I ne moram da znam gde sam. Dobro je da znam pouzdano gde želim da budem. A sad, da li ću doći sa ove ili one strane DAMNBLAblabla zgrade - potpuno je svejedno :)!
Polaako ali sigurno mi se Dubai podvlači pod kožu i ja se stapam sa svim tim šarenilom i peskom. Sviđa mi se. Još uvek nisam postigla sve o sam želala i zacrtala, ali znam da hoću!
Odoh napolje na plus 47.. pravac metro pa na drugi kraj grada. Vreli Dubajski ponedeljak i milioni miliona utisaka i osećanja....
Beograđanka u Dubaiju.
Ovde sam već 2 nedelje, a kao da je prošla večnost.
Moj život se drastično promenio od kada je došao i Marko, moj cimer ili kako ja volim da kažem u šali Landlord :).
Dubai je dobio novu dimeeeeeeeenziju!
Ovde je definitivno jako teško biti sam. Zato se svi nekako drže zajedno koliko god mogu. Ali razdaljine su ovde velike. Pravilo broj jedan - ako vam je nešto u vodokrugu ne mora da znači da je blizu. Šta više - garaaant je daleko :). Tako da nije kao u Begeu da ti je drugarica na dva minuta ilikafić na minut šetnje. Ovde su malo veće destinacie, ljudi punoo rade i druženje se svede na minimum. Zato je ovde u Dubi lepo živeti sa nekim.
Za mene je ovo skro novo iskustvo :). Potpuno mi je zabavno i uzbudljivo da imam cimeraaaa :).
Svakodnevnica se jako promenila. Prvih dve nedelje su se sveli na KUĆA POSO POSO KUĆA i po malo zabave sa strane. Ustvari mi je zabava bila da odem u tržni centar po hranu i vodu i da uspem na nađem put do kuće :).
A sada je zabavaaa stvarno zabavaaaaaaaaaaaa! non stop zujanje levo i desno. Posao plaža šetnja vožnja druženje cirkanje kuvanje žurke i sve to u duetu. Mnogo je lep osećaj! Upoznala sam puno novih super ljudi i bila na sjaaaajnim mestima.
Pre dva dana smo išli u Abu Dabi da moj poslovni sastanak :) hihihi biznismenka išla u drugi Emirat, nema zezanja. U povratku smo videli YAS ISLAND. A to je moje ostrvo iz snooooooooovaaaaaaaaaaaaaaaaaa. Kd kuće na desktopu mi stoji fotka Yas islanda i tačno se sećam kada sam stavila tu sličicu i rekla sebi da mooram tamo da odem :).
Ima jedna zgrada u Dubaiju sa nekim odgomnim natpisom Damnm...blabla.Uglavnom, uvek kada vidim tu zgradu pomislim da nemam pojma gde se nalazim. Uvek me je hvatala blaga jeza kada prođem tuda jer onda znam da ne znam gde sam tačno.
Juče smo baš prošli tuda na putu do Marine i pomislila sam kako mi je svejedno... I ne moram da znam gde sam. Dobro je da znam pouzdano gde želim da budem. A sad, da li ću doći sa ove ili one strane DAMNBLAblabla zgrade - potpuno je svejedno :)!
Polaako ali sigurno mi se Dubai podvlači pod kožu i ja se stapam sa svim tim šarenilom i peskom. Sviđa mi se. Još uvek nisam postigla sve o sam želala i zacrtala, ali znam da hoću!
Odoh napolje na plus 47.. pravac metro pa na drugi kraj grada. Vreli Dubajski ponedeljak i milioni miliona utisaka i osećanja....
Beograđanka u Dubaiju.
Wednesday, May 12, 2010
Ana u zemlji oblakodera - deo prvi :)
Zaista ne znam odakle da počnm sa pisanjem.
Danas je šesti dan kako sam ovde. Deluje kao čitava večnost :).
Ne mogu da kažem da sam se navikla, alii imam utisak da ulazim u fazon.
TAXI
Taksi je prevozno sredstvo.
U Dubi ako nemate svoja kola (ste se sjebali u startu) možete da koristite tadžu, novootvoreni metro ili bus. Što se busa tiče, to znam iz teorije, ali u praksi zapravo ne znam nikoga ko se istim i voziio.
Dakle taksi...
Ima ih puuno po gadu i svi izgledaju manje više isto. Vozači su najčešćeiy Indije, i vole da se jako namirišu sandalovinom. Ova druga polovina preverira prirodni vonj, ali moram da priznam da su svi opeglani i uredni i imaju gel frizure :). Šalu na stranu, zaista su jako su ljubazni i fini.
Ne znam zašto, ali mi niko nije objasnio kako se ovde ZOVE taksi pa sam sistem provalila sama.
Kada pozovete oni vas pitaju da li idete od kuće. Pošto ništa nisam razumela taxi govorni automat rekla sam YES YES samo da mi dođe vozilo. I tako i bi. Došao neki taksi pa me zove na mobilni. "Helou medam dis is jor taksi, am hir!". Dooobro mislim se baš ljubaazan što se javlja.Tek kada sam sela u kola prošlo mi je kroz glavu "jebotee ovo je OTMICA, pa odakle njemu moj broooojjjj??!!!!"
Jaooo majko mila, tek sam stigla a već kidnapovana. Gleda me Indijac u retrovitzoru pa pita "Ar ju OK madaaaam?"Mogu samo da zamislim kakvu sam facu složila kada se on zabrinuo. Šta bre jel sam ok, niiisam ok kako ok. Kakva je ovo teorija zavere bem ti taksi i sve.
Stigla sam do odredišta i lepo on stade. Mislim se hvala Bogu nije otmica, ali i dalje mi nije jasno odakle mu moj broj.no dobro... Žurim na sastanak, imam preča posla.
Sati ipo vremena kasnij, sada sa druge adrese, zovem opet taaaksii. Javlja se automat pa kaže "Du ju vont to buk a taksiii. If ju vooont - preessss batn 1". Jok, mislim se, zovem da vidim kako ste... naravno da hoću taksi. I dalje pomalo preplašena i pogubljena pratim uputsvta i pritiskam 1. "Jor taksi vil bi hiiirrr in tu minits". u reko dobro je. A onda mi opet prođe kroz glavu "PA KAKO ONI ZNAJU GDE SAM SADDAAAA?!". Vidno unezverena na plus četrdeset stojim i zovem opet.. I tako 4 puta bukiram TAKSIiii....Posle nekoliko minuta me zove neki nepoznati broj i muški glas me pita da li sam sigurna da želim 4 vozila do Džumeire (to je kraj gde živim). Ma kakva Džumeira uhooodo jedna nisam više tamo i kakva sad 4 taksija jaaaaoooooooo....... Izviinim se operateru na zabuni i objasnim da ne znam šta se ovde dešava. On se lepo uredno izdere i naljuti na mene što ih zezam. Usput mi zapreti da će da me turi na neku crnu listu. A to je onda put bez povratka, jer uvređeni taksi više ne ide na taj broj i adresu! Sreća pa nisam na listi!
Šta da vam pričam.... Nije lako voziti se taksijem u Dubaiju. A nije ni jeftino. Tek kasnije mi je koleginica objasnila da oni zabeleže automatski moju adresu stanovanja i onda mogu samo preko automata da pozovem taksi na kuću bilo kada.A ako hoću da bukiram taksi sa drugi deo grada, onda pritisnem 4 da popričam sa operaterom.
Izgleda im taj sistem nije uopšte loš,samo za nekoga ko nema pojma o čemu se radi,može da bude konfuzno.. Veooomaaaa :).
Bilo kako bilo... taxi koristim i uvek nekako stignem do kuće. Mada mi je metro draži (I MNOOOGO JEFTINIJI).
Ovde se za orijentaciju retko koriste imane ulica (osim ako nisu neke glavnije) nego ugalavnom imena zgrada.TOWER ovaj pa TOWER onaj. Moja se zgrada zove isto tako TOWER blabla.
Pre neko veče vraćam se od drugarice i reko sada ću da zaustavim taksi, znam da mi je kuća blizu ali nemam pojma na koju stranu, pa taman da me odveze.
Mogu vam reći da nije bilo ni malo prijatno da mi je taksista rekao "ARK TAUR,OK MEDAM AJ DONOO BAT JU KEN SOU MI", a sve prica sa onim Apu nagaskom. Nooouuu meeen, juu ken shou miiiiii! okk medam tenk ju medam ju ken sou miii. Mislim se bem ti taksistu, da znam gde mi je kuća ne bih sa njim išla. Ali šta ću kada ne znam ni ja, ma ni na koju straaanu. I posle 45 minuta objašnjavanja sa raznim taksistima, jedan je znao gde je ta moja bela zgrada i dovezao me kući. Došlo mi da ga poljubim u onu ćelavu glavu, ali to ovde nije primereno ponašanje :)
Dok sam stajala na ulici i čekala da naiđe neko ko zna gde je moja kuća, osećala sam se potpuno izgubljeno. Gledam oko sebe i ništa mi nije jasno.. Sve zgrade su velike i svetlucave. Osetila sam se kao mrvica u ogromnom gradu svetlosti i oblakodera. Na trenutak me uhvatila panika. Mada me je brzo prošla i pomislila sam kako će mi ta scena jednog dana biti smešna. Kako sam stajala na saaamo 200 metara od svoje kuće na Šejk Zajad roudu i nisam znala kuda i kako.
Polako počinjem da povezujem gde je šta. Mislim da mi dobro ide. Već sam pravi majstor za vožnju metroom (a i tu ima čudan sistem), a danas kada me je takstista mutno pogledao "Arh taur?", sigurno sam klimnula glavom i rekla "Ok Aj vil sou ju d vej, lets go!"
Nadam se da ću uskoro ugrabiti vremena da pišem o drugim jednostavnim svakodnevnicama koje su iste, a potpuno drugačije. Zabavantura u Dubaiju - deo 1!
Sada dok ovo kuckam povremeno podignem glavu i gledam kroz terasu sve te oblakodere i svetlašca, pa se mislim Dubaaaiiiiiiiiii, zgradurino jedna - ne plašim te se!
:)
Danas je šesti dan kako sam ovde. Deluje kao čitava večnost :).
Ne mogu da kažem da sam se navikla, alii imam utisak da ulazim u fazon.
TAXI
Taksi je prevozno sredstvo.
U Dubi ako nemate svoja kola (ste se sjebali u startu) možete da koristite tadžu, novootvoreni metro ili bus. Što se busa tiče, to znam iz teorije, ali u praksi zapravo ne znam nikoga ko se istim i voziio.
Dakle taksi...
Ima ih puuno po gadu i svi izgledaju manje više isto. Vozači su najčešćeiy Indije, i vole da se jako namirišu sandalovinom. Ova druga polovina preverira prirodni vonj, ali moram da priznam da su svi opeglani i uredni i imaju gel frizure :). Šalu na stranu, zaista su jako su ljubazni i fini.
Ne znam zašto, ali mi niko nije objasnio kako se ovde ZOVE taksi pa sam sistem provalila sama.
Kada pozovete oni vas pitaju da li idete od kuće. Pošto ništa nisam razumela taxi govorni automat rekla sam YES YES samo da mi dođe vozilo. I tako i bi. Došao neki taksi pa me zove na mobilni. "Helou medam dis is jor taksi, am hir!". Dooobro mislim se baš ljubaazan što se javlja.Tek kada sam sela u kola prošlo mi je kroz glavu "jebotee ovo je OTMICA, pa odakle njemu moj broooojjjj??!!!!"
Jaooo majko mila, tek sam stigla a već kidnapovana. Gleda me Indijac u retrovitzoru pa pita "Ar ju OK madaaaam?"Mogu samo da zamislim kakvu sam facu složila kada se on zabrinuo. Šta bre jel sam ok, niiisam ok kako ok. Kakva je ovo teorija zavere bem ti taksi i sve.
Stigla sam do odredišta i lepo on stade. Mislim se hvala Bogu nije otmica, ali i dalje mi nije jasno odakle mu moj broj.no dobro... Žurim na sastanak, imam preča posla.
Sati ipo vremena kasnij, sada sa druge adrese, zovem opet taaaksii. Javlja se automat pa kaže "Du ju vont to buk a taksiii. If ju vooont - preessss batn 1". Jok, mislim se, zovem da vidim kako ste... naravno da hoću taksi. I dalje pomalo preplašena i pogubljena pratim uputsvta i pritiskam 1. "Jor taksi vil bi hiiirrr in tu minits". u reko dobro je. A onda mi opet prođe kroz glavu "PA KAKO ONI ZNAJU GDE SAM SADDAAAA?!". Vidno unezverena na plus četrdeset stojim i zovem opet.. I tako 4 puta bukiram TAKSIiii....Posle nekoliko minuta me zove neki nepoznati broj i muški glas me pita da li sam sigurna da želim 4 vozila do Džumeire (to je kraj gde živim). Ma kakva Džumeira uhooodo jedna nisam više tamo i kakva sad 4 taksija jaaaaoooooooo....... Izviinim se operateru na zabuni i objasnim da ne znam šta se ovde dešava. On se lepo uredno izdere i naljuti na mene što ih zezam. Usput mi zapreti da će da me turi na neku crnu listu. A to je onda put bez povratka, jer uvređeni taksi više ne ide na taj broj i adresu! Sreća pa nisam na listi!
Šta da vam pričam.... Nije lako voziti se taksijem u Dubaiju. A nije ni jeftino. Tek kasnije mi je koleginica objasnila da oni zabeleže automatski moju adresu stanovanja i onda mogu samo preko automata da pozovem taksi na kuću bilo kada.A ako hoću da bukiram taksi sa drugi deo grada, onda pritisnem 4 da popričam sa operaterom.
Izgleda im taj sistem nije uopšte loš,samo za nekoga ko nema pojma o čemu se radi,može da bude konfuzno.. Veooomaaaa :).
Bilo kako bilo... taxi koristim i uvek nekako stignem do kuće. Mada mi je metro draži (I MNOOOGO JEFTINIJI).
Ovde se za orijentaciju retko koriste imane ulica (osim ako nisu neke glavnije) nego ugalavnom imena zgrada.TOWER ovaj pa TOWER onaj. Moja se zgrada zove isto tako TOWER blabla.
Pre neko veče vraćam se od drugarice i reko sada ću da zaustavim taksi, znam da mi je kuća blizu ali nemam pojma na koju stranu, pa taman da me odveze.
Mogu vam reći da nije bilo ni malo prijatno da mi je taksista rekao "ARK TAUR,OK MEDAM AJ DONOO BAT JU KEN SOU MI", a sve prica sa onim Apu nagaskom. Nooouuu meeen, juu ken shou miiiiii! okk medam tenk ju medam ju ken sou miii. Mislim se bem ti taksistu, da znam gde mi je kuća ne bih sa njim išla. Ali šta ću kada ne znam ni ja, ma ni na koju straaanu. I posle 45 minuta objašnjavanja sa raznim taksistima, jedan je znao gde je ta moja bela zgrada i dovezao me kući. Došlo mi da ga poljubim u onu ćelavu glavu, ali to ovde nije primereno ponašanje :)
Dok sam stajala na ulici i čekala da naiđe neko ko zna gde je moja kuća, osećala sam se potpuno izgubljeno. Gledam oko sebe i ništa mi nije jasno.. Sve zgrade su velike i svetlucave. Osetila sam se kao mrvica u ogromnom gradu svetlosti i oblakodera. Na trenutak me uhvatila panika. Mada me je brzo prošla i pomislila sam kako će mi ta scena jednog dana biti smešna. Kako sam stajala na saaamo 200 metara od svoje kuće na Šejk Zajad roudu i nisam znala kuda i kako.
Polako počinjem da povezujem gde je šta. Mislim da mi dobro ide. Već sam pravi majstor za vožnju metroom (a i tu ima čudan sistem), a danas kada me je takstista mutno pogledao "Arh taur?", sigurno sam klimnula glavom i rekla "Ok Aj vil sou ju d vej, lets go!"
Nadam se da ću uskoro ugrabiti vremena da pišem o drugim jednostavnim svakodnevnicama koje su iste, a potpuno drugačije. Zabavantura u Dubaiju - deo 1!
Sada dok ovo kuckam povremeno podignem glavu i gledam kroz terasu sve te oblakodere i svetlašca, pa se mislim Dubaaaiiiiiiiiii, zgradurino jedna - ne plašim te se!
:)
Wednesday, May 5, 2010
This time tomorrow...
...on a spaceship somewhere...
Torbe spakovane (jedva). U glavi se još uvek pakujem i prepakujem.
Sutra menjam stan, ulicu i broj. Grad i državu...kontinent.
Neka novo poglavlje počne! :)
Misli mi lutaju, zuje... Gledam po sobi. Dosta toga je spakovano i ide samom. Toliko toga ostaje kod kuće. Pa i to je ok. Ne mogu da spakujem sve drage sitnice i stvarčice koje sam veselo i haotično skladištila po sobi punih 27 godina :). Neke važne stvarčice ostavljam da me sačekaju kada se vratim.
Idem na neodređeno vreme, ali idem da se vratim.
Que sera sera... :)
Teško mi da kuckam.
Palim stotu cigaru za danas i jedem maminu pitu od jabuka.
Spremam se za put.
This tiiiimeee tomorroooowwww...
Tuesday, May 4, 2010
Subscribe to:
Posts (Atom)
