"Ko ste vi?" upita mali princ - "Ko ste vi... ko ste vi... ko ste vi... odgovori odjek"

Lezim na krevetu i dremkam…

Gledam kroz prozor sve te oblakodere.

Pitam se ko zivi tamo preko puta? Sta li rade i odakle su?
To pitanje ODAKLE SI je vrlo cesto ovde. Gotovo svakodnevno.

Moj odgovor je – iz Evrope, iz Srbije.

Neki znaju gde je, a neki se namrste zamisljeno pa odvale nesto kao “A da da to je bivsi Sovjetski Savez”.

A zapravo niko ne zna ko sam ja. Niko ne zna odakle sam dosla.

Ja sam Ana Maksic. Beogradjanka u Dubaiju na neodredjeno vreme.

Ja sam Ana iz Ivan Begove ulice.

Moja ulica je najlepsa na svetu. Mala i ususkana, kaldrmisana.

U njoj ne zivi puno ljudi i svi se znaju medjusobno.

Jas am Ana iz Ivan Beogve ulice, iz male zgrade sa najlepsim pogledom na svetu.

Danas, sada, ja sam Ana iz Dzumera Lejk Tauersa. Uzurbana i nasmejana devojka iz Evrope ili cak bivseg Sovjetskog Saveza koja zivi u staklenom oblakoderu na 35. spratu.

I niko zapravo ne zna ko sam. Moze samo da nagadja i pogadja i da za sto godina ne pogodi.

Sekiram se sto ne znam strane sveta, pa ne znam da pokazem prstom na koju stranu je moja kuca. Barem to.

Bilo bi mi lakse da znam. Onda bih pokazala prstom i objasnila “Ovim putem, 6000 kilometara pravo pa na Brankov most pa gore levo do male kaldrmisane ulice. Eto, odatle sam ja. Ja sam Ana iz Ivan Begove ulice…”