Srećna Nova Gooodinaaaa :)

California dreamin' Nova Godina. 

Poslednji dan u godini, a napolju je 20 stepeni :) Uživajte danaaaaassss, obucite nešto crveno i doobro 

se izljubite u ponoć! Vidimo se dogodine :)

"Vrela ptičurina" i mi

Ima jedna mala kafana u prolazu između Čika Ljubine i Kneza.

Mala mala zavučena kafana tojest pab VRUĆI GAVRAN.

Gooodinama je to bilo naše mesto. Bili smo svakodnevni gosti i znali svaki detalj uzduž i popreko. Joca i ja smo ga nazvali VRELA PTIČURINA. Obožavali smo to mesto.

Ambijent je specifičan. Sve je nekako bordo i mermerno. Ima dosta detalja od drveta i šarenih vitraža. Oseća se na vlagu i pomalo je zagušljivo, ali to nas nije sprečilo da tamo provedemo najlepše trenutke. To je bilo baš baš naše mesto i leti i zimi. Svi su nas znali kao i gde sedimo i šta pijemo. Gazda je bio sedi gospodin u bordo džemperu koji je se uvek zamišljeno šetkao i pozdravljao goste sa čašicom konjaka u ruci.

U "Pticu" smo svi vodili svoje prve ljubavi, ugovarali "sudare" i šatro biznis sastanke. Godinama se sve, sve dešavalo tamo. Toliko priča ispričanih, nes kafa i piva popijenih... Bilo je to naše mesto i uvek će mi biti posebno drago zbog toga. Od muzike su imali samo jedan cd i stalno su puštali Beautiful Mariiiiaaaa of my soul :)

Duugo nismo otišli u naš mali pab. Nekako smo prestali tamo da idemo. Joca je u Dubaiju, Gaga i ja u Beogradu, ali i kada se okupimo ne sedimo više u "Ptičurini". Najslađe nam je da se viđamo kod kuće na domaćoj kafici. To mi je uvek bilo divno kod Gage i Joce. Naša bliskost, povezanost, način druženja i porodična atmosfera. Nedostaje mi vreme kada smo bili srednjoškolci i imali mnoogo više vremena za blejuckanje i kafenisanje. Gaga i Joca su završili gimnaziju godinu dana ranije pa su već bili fakultetlije, a ja još srednjoškolac. Skoro svaki dan sam bežala sa časova i išla kod njih na prvu jutarnju kaficu. Sada su retki trenuci kada se svi okupimo, ali su jako dragoceni. 

Uvek se rado sećamo naših dogodovština i putovanja. Bilo ih je mnooogo :) 

Oh when I look back now
That was seemes to last forever
And if I had the choice
Ya - I'd always wanna be there
Those were the best days of my life

It was summer of '69 (zapravo '99. pa na dalje)

Joca i Gaga će zauvek biti moji najbolji prijatelji na svetu. Kao što Joca kaže "Mi smo zajedno preživeli rat. Partizanke, prvu kaficu u rovu popili" :) Puno smo toga prošli zajedno i podelili tokom odrastanja. One najlepše i najvažnije stvari kao i teške i bezvezne trenutke.

Kada bi me neko pitao šta je najvrednije što imam, definitivno bi na vrhu liste bilo moje prijateljstvo sa njima.

Joca, Gaga i ja u Beču pre skoro 10 godina :)

Foto nedelje

Ko ima ozdravu - nema boles'

Na svu sreću retko sam bolesna. 

Ali nekako mi se desilo da dobijem upalu grla. Činjenica je da sam mnogo pevala i partijala poslednjih par dana. Toplo hladno, pićence i cigare i cap ode dobar glas. Hoću reći - dobila sam upalu grla.

Otišla sam u malu ambulantu u mojoj ulici. i čekala 3 sata doktorku.

Uvek kasni. To joj je ozbiljna mana, ali je najveća carica na svetu. Poootpuno neverovatna žena!

Kada sam ušla i reka da me boli grlo prvo me je pitala "JEL SI PEEEVALA?". 

"Naravno" odgovaram i tu kreće potpuno luda priča ko gde izlazi i kakav je gde provod. 

Doktorka mi je pričala o bendu Amaro del i kako je đuskala i pevala. Na pola priče se iznervirala i trgla sa lica onu masku  "ma ne mogu da se smaram sa ovom maskom. Uostalom nije ti ništa, vidim ja!".

Onda kada sam peti put ponovila da me boli grlo i da mi nešto nije naj najbolje, zavirila je i rekla da je zaista jako zapaljeno. Kaže "imaš upalu ždrela". Ja pitam kakvog sad ždrela kada me boli grlo. "Pa šta ti zamišljaš, da postoji neka granica gde je grlo a gde počinje ždrelo? Ma to je sve zajedno".

Prepisala mi je antibiotike. Sada se piju neki novi i vrlo jaki. Kako kažu KONJSKI.

"Prvi dan dve a posle jos 4 dana po jedna".

Tako i bi. 

Samo...nije mi rekla da te dve idu na 12 sati pa sam zveknula dve odjednom. Mama je bila zauzeta spremanjem hrane za NG i nije ni videla da pijem dve od jednom.

Jutros pijemo kaficu i pita me da li sam uredno popila i drugu tabletu noćas u 3 (posle 12 sati). "Jok, ja zviznula dve od jednom". 

Mama zna da sam paničarka i hipohondar pa je pokušala da iskulira ali sam videla po njenom izrazu lica da se prenerazila. "Mislila sam da znaš da to treba na 12 sati...".

Uglavnom, od tada sam dvadeset puta pitala da li će da me strefi onaj penicilinski šok i da mi se naduju uši, da li će da mi eksplodira jetra ili pankreas ili da padnem u nekakvu penicilinsku komu...u najboljem slučaju da se gadno ospem...

Prođe dan i po i još sam tu (uši nisu naduvene). Sve je ok... Pretekla sam :)! Uhh!

I eto kako od pevanja može da se rikne.

Da nisam arlaukala i partijala ne bih dobila upalu grla, ne bih otišla kod doktorke, ne bih sa njom pričala samo o tome i izlascima i ona bi mi možda rekla kako se pije lek...I na kraju ne bih zveknula 100000 miligrama penicilina.

Kao što rekoh, retko sam bolesna. Kuc kuc u drvo. Ali kada se razbolim mora da se desi nešto ovako.

Stiže ozdrava! Upala grla me već popušta (pa kako i ne bi..) i spremna sam za doček Nove Godine.

Sutra ću u ovo vreme pomisliti kako je ostalo još samo sat vremena do kraja 2009. Bila je ovo odlična godina. Fenomenalno šarena i raznolika. Kao najlepši kaleidoskop.

BOLEST...

To je kad si bolestan
pa ti sve donesu
a posle ozdraviš
pa ti više ne donesu ništa

Kad nekad nećeš da ozdraviš
onda te moja baba namaže sirćetom
pa sve ozdravi što te boli
ili sipa vodu na kučku i kaže
idi s milim Bogom nosi boleštinu
pa ti onda isto ozdraviš 
i samo što si ozdravio 
opet moraš u školu

("Olovka piše srcem")

11.000

11.000 poseta na blogu. Presrećna sam.

Kada je kaunter okrenuo na 11.000, bila sam na Bajaginom koncertu sa Senči i Vilijem. Da da dad da bio je to koncert veka :) Proveli smo se fenomenalnooo! Zamalo da umrem par puta. 

Pre koncerta sam srela neke drage ljude koje nisam videla jaaako dugo. Onda je počeo Bajaga da prži, pa je došao Čola kao gost i otpevao jednu od mojih najomiljenijih pesama. Plus sam se razbolela. Upala grla neka, malo mi i pluća škripe. Od večeras i aritmija. A jbg... tako mi se zaređalo za srećan kraj godine.

Uvek sam verovala da pred kraj godine treba svesti račune i poravnati. Nikako sa dugom u novu godinu. Najgore je ako imate dug prema sebi. Još gore ako ga niste svesni ili nećete da ga priznate. Onda lepo onako 31. u ponoć poželite da sve prođe i ode niz vodu i sve ponovo iz početka od 1.1. 

Ja sam imala ludu sudbinu da se suočim sa nekim baucima baš pred kraj godine. Suoči se ispeci pa reci. Nema laži nema prevare.

Wow čoveče, sta se sve izdešavalo u proteklih par dana. Potpuno sumanuto. Život 200 na sat uzbrdo. Nadam se da će mi i sledeća godina biti ovako uzbudljiva i žiiiva :)

Odoh da spavam... Moram da ozdravim do sutra ili prekosutra najkasnije.

Srećna sam oko 11.000 poseta i skoro 10 meseci blogovanja. Cing cinG - živeli :)!

Lisabon i prijatelji

Blago onima koji znaju lepo da pevaju i sviraju. Blago onima koji imaju diivne prijatelje. 

A najsrećniji su oni koji znaju da spoje sve te divne stvari. Upravo TO je Lisabon!

Sinoć je Lisabon nastupao u Dah teatru. Svirkaaaa!

Bilo je feeee noooo meeee naaaa lnooo! Svako ko je imao sreće da ih sinoć čuje, bogatiji je za jedno divno iskustvo.

Sinoćni nastup je bio melem za dušu, zaista.

Bend nastao iz prijateljstva i ljubavi prema muzici postao je veliki kao veliko srce. Punooo emocija je uloženo u svaku pesmu. Divno je bilo gledati ih kako sviraju sa toplinom u očima. 

Na malenoj sceni Dah teatra Lisabonci su sijali! Oči su mi zasuzile nekoliko puta tokom večeri. Svaka pesma me je kao raketa nosila u svemir. Uživala sam neverovatno, a videlo se da i Lisabonci uživaju.

Odavno nisam videla ovakav bend. Svi su različiti, a toliko slični. Kao neka vesela, šarena porodica u kojoj deca ne liče međusobno, ali svi dišu isto.

Reči pesama su jaaako jako dobre :) Potpuno originalne i neobične, kao i oni sami.

Uhh pokušavam da pišem kao nekakav kritičar, pa da pomenem od svega po malo, a zapravo želim da kažem

OBOŽAVAM LISABOOOON! BILO JE SAVRŠENO FENOMENALNO NEVIĐENO! HVALA BOGIJU, MAKIJU, SRKIJU, VLADIMIRU B, UROŠU, MALOJ KAĆI, BANETU, ANI I SVIM DRUGARIMA NA FENOMENALNOM PROVODU I MUZICI KOJA MAZI I OPIJA!

http://www.myspace.com/lisabonbg

Ne posle, ne sutra, nego ODMAH idite na njihov majspejs i poslušajte.

Svi smo mi Lisabonci, kaže Bogi. Srećna sam što sam deo jedne tako doobre družine.

CMOK

Cuatro caminos cinco destinos

Da li ste gledali Before sunset i Before sunrise?

Mislim da je za film najvažnije da se pogleda u pravo vreme.

Ništa nije slučajno i svuda se kriju mali znaci i poruke. Samo ih mi ne vidimo uvek.

Ja sam se u poslednje vreme prepustila gledanju filmova po osećaju.

Neki su mi došli sami, a neki po preporuci. Bitno je da su došli u pravo vreme.

Nekada se zapetljam i ne znam šta dalje i kako. Sve mi deluje konfuzno i zamršeno. 

Tada je dobro pogledati film. Prosto se opustite i dozvolite sebi da se prepoznate u tom nekom liku i situaciji. I eto dobrog saveta, a možda i rešenja.

U poslednjih dva meseca sam ponovo pogledala filmove koji mi se pre nisu dopadali. Među njima su i Into the wirld, Before sunset, Before sunrise, 500 days of summer...

Neverovatno koliko sam toga pronašla i otkrila. Jednostavno je bilo pravo vreme i mesto.

Obožavam pazl. Verujem da je ceo život jedna velika slagalica. Delovi ne mogu da se izgube, nego samo da se zature (iz nekog razloga) i onda ponovo pronađu. Baš kao i ljudi koje ne vidimo jako dugo i onda kada ih sretnemo sve se uklopi i klikne na neki super način.

Desilo mi se da upoznam nekoga i onda shvatim da se već znamo. Da smo svo vreme tu i vrtimo se u nekim svojim zamišljenim krugovima, mimoilazimo godinama i onda se sretnemo. Mnogo volim taj osećaj da upoznam nekoga koga znam i svo vreme je tu, a nije.

Uhvatio me onaj specifičan osećaj kraja godine. Kao da se Univerzum ubrza i sve što nešto počne da se rešava na brzinu. Točkići se okreću i škljockaju i sve se neverovatno brzo i precizno uklapa.Poslednja nedelja u decembru je zaključak i suma svih utisaka i događaja koji su se dešavali mesecima. Pomalo sam umorna, ali sam i jako srećna.

Ovo je zaista bila uzbudljiva godina. Život mi se izvrnuo naopačke od januara do decembra. Sve sve se promenilo. Ja sam se promenila. Ovo je godina uuuubrzanog odrastanja i shvatanja bitnih bitnih stvari. Jedna od onih važnih i značajnih godina "do tada i od tada".

Toliko toga želim da uradim. Verujem da ću i uspeti! Znam da hoću. 

Puno ljubavi i želje, začiniti sa dobrim planovima i puno hrabrosti.

Sve to umešati i zasladiti slatkim snovima. Prošarati i ukrasiti dobrim putevima i zaliti mirnim morem. Kolač služiti topao, na suncu, uz osmeh. Najslađe je podeliti sa nekim.

Cuatro caminos cinco destinos  - Four ways five destinations.

Buf BuFf BuFfF

Dešava mi se da ne mogu da govorim. Da, zaista se i meni to dešava. Prosto se ućutim. Iznuta sve kulja i ne znam kako bih objasnila kako se osećam i kako da kažem i izgovorim. Plašim se da ću pući, da ne postoje reči kojima mogu dobro da objasnim. Zuji zuji zuji u glavi. Možda zato imam vrtoglavice. 

Da li je moguće da u trenutku osećam toliko toga?!

Setila sam se.

To je to.

Sada je lakse. Uzdah pa izdah. Ponovo dišem... Uspela sam.

This must be it!

Probudila sam se u 10:30.

Napolju je i dalje sneg.

Ja i dalje imam problem sa organizacijom.

Toliko toga mi se mota po glavi.

Planovi planovi planovi.

Koncentrišem se da mislim pozitivno i da pišem sve. Tako će moje misli i želje postati konkretna slova na papiru i biću bliže ostvarenju cilja. Barem za pola puta bliže.

Čitam fenomenalnu knjigu o umeću ratovanja. 

Živeti u trenutku. To je jedan od mojih ciljeva. Da uspem da živim i uživam u trenutku.

Puno sanjam. 

Noću i na javi.

I dalje bojkotujem sneg i nisam bila na Kališu.

Madonna Celebration dupli cd je i dalje broj jedan!

Nisam se još videla sa svima od kada sam došla.

Kockice se i dalje uklapaju i sve je luđe i luđe.

Volim ovaj osećaj pred kraj godine.

Gleda mi se film "Sam u kući". To uvek gledam za praznike.

Neverovatno uzbuđenje oko godine koja predstoji i maštanje šta sve može da se desi.

Toliko je mogućnosti, a ja znam da će biti fantastično.

Baš kao što kažu moj drug Joca i Barak Obama - YES, I CAN!

Uvek.

Širom otvorenih očiju

U kolima sam. Idem kod Đoleta na kuvano vino. Napolju je minus osam. Treba naći načina da se zagrejemo na ovu hladnoću. Kuvano vino je sasvim ok za petak veče. 

Probijam se kroz guzvu, vejavicu i belo-siva brdaaa po putu. Moj mali auto puhće ali ide. Drži se dobro. Nedavno sam ga registrovala na svoje ime i u saobraćajnoj piše LIMUNZINA.

I tako ja vozim moju limunzinu Matiz zvanu Mata zakrčenim Bulevarom Revolucije. Slušam radio. Sve se magli i ja šizim jer više ne vidim kuda idem i polako zaboravljam gde sam krenula. Nos mi se zacrveneo i šmrckam u ritmu muzike.

A onda počinje pesma! PEEEE SSSSS MMMM AAAAAA i sve se menja.

Čuju se bubnjevi i gitare, preplavljuje me vrelina i neka neopisiva radost.

Last night I dreamt of san pedro 
Just like I'd never gone, I knew the song
A young girl with eyes like the desert
It all seems like yesterday, not far away...

Napuštam Bulevar Revolucije i skrećem u prvu ulicu desno. 

Sunce mi sija u lice, palme su svuda okolo, oblaci kao krem u kafi. Zvuci dopiru sa svih strana.

Potpuno oduševljena izlazim iz kola. Pljus, u moru sam do kolena. Taalasi šuškaju... mmmm

Prilazi Joca sav nasmejan i pruža mi Mojito. Krećemo da đuskamo kako samo mi umemo i da pevamo na glas I want to be where the sun warms the sky

When it's time for siesta you can watch them go by
Beautiful faces, no cares in this world...

Osećaj je fenomenalan. Vetrić u kosi... Savršena svežina.

Muzika postaje sve glasnija, oko nas masa nasmejanih lica.

Naglo je pala noc. I dalje smo na plaži. Smejemo se i uzivamo. Potpuno opuštanje sa dodacima ruma i sveže nane.

Đuskali smo i pevali do rano ujutju. Bio je to najlepši izlazak sunca. 

Vučemo se umorni i srećni do kafeterije. Ispijamo jaku crnu kafu i grickamo karamel vafle da se razbudimo. Prepričavamo događaje dok delimo poslednje cigarete iz pakle. Savršeno jutro. More je mirno i svetlucavo, čuju se samo ptice.

Tropical the island breeze

All of nature wild and free
This is where I long to be. This is where I long to be. This is where I long to be.

Popili smo kafu. Bliži se podne. Pozdravljam se sa Jocom i sedam u kola. Vozim dugoo u rikverc i ponovo ulazim u Bulevar Revolucije. Zvuk brisača koji grebu staklo me vraća u realnost. Opet mi se ledi nos. Skrećem u Požarevačku ulicu i parkiram se. Žurim uz stepenice da prepričam Đoletu gde sam bila i šta se neverovatno desilo. Otvara vrata i gleda me zbunjeno. "Jel to neka nova moda? Mislim, to sa cvećem u kosi. Super izgleda, ali ko još nosi cveće u kosi u decembru". Smejem se i ulazim u kuću. Za mnom ostaje trg od peska. "Stavi vince da se kuva, svašta imam da ti pričam".

Došla sam kući

Ne, ja ne živim na Zlatiboru, to je samo mećava u BeGe-u.

Kakav šok! :)

Sharki & Zorz

Danas sam bila u akvarijumu.
Sada jaaaaaaako zurim pa cu na brzake da dodjam par slika, a detaljni izvestaj sledi :)

Jos malo pa nestalo

Ostalo je jos tri dana do mog povratka kuci.
Taaaaman sam se navikla na Dubai i zivot ovde. Jako mi je lepo... Previse lepo. To me i plasi! :)
I recite vi meni kako da dodjem kuci kad:
kod kuce nema 36 spratova
nema trznih centara sa skijalistem i najlepsim krofnama
ne sluzi se liker uz kafu :)
nema mladih divnih komsija kod kojih moze uvek da se svrati na jednu meraklijsku kaficu
kod kuce mi nije Joca
kod kuce je sada zima
ne nose se bretele i japanke i ukljucuje klima (osim kada greje)
nema Libanskih restorana na svakom cosku
nema plaze i mora u krugu od 500 kilometara
nema autoputa u sred grada
ne obavestavaju na svetecim tablama da ce biti kise ili pescane oluje
pa da...kod kuce nema pescane oluje
kod kuce Plazma ne vredi nista, a ovde je suvo zlato
nema svih tih svetlecih stvarcica koje mame pogled non stop
nema najvise zgrade na svetu
nema Burger King-a (mailto:!@#$%^...)
nema diskoteke Zink u hotelu Plaza i najboljih afterpartija u stanu 3608 (to smo mi) :)
kod kuce nema toliko vestackih sisa
nema filipinaca i indijaca
nema da se natoci pun rezervoar za deset evrica
nema Starbucks-a
nema surfera
nema....jok....nema mnogo toga.
Da vam kazem nesto, mnogo toga nema kod kuce u mom Beogradu, ali kao sto moja mama kaze "ko zna zasto je to tako dobro". Sigurno ima neki dobar razlog zasto ja sad zivim bas tamo, a ne ovde :) Kod kuce su mi MOJI i jedva cekam da ih sve vidim.
Nadam se da cu u aprilu opet doci u Dubai. Ovde ne postoji vreme i prostor, samo ljudi. Potpuno sumanuto :)


Pus pauza ispred zgrade. U Dubaiju NEMA pusenja u zatvorenim prostorijama :)

9. decembar

Deveti faking decembar a ja u kupacke gacke.

Trebalo mi je par dan da se naviknem na ovo ludo vreme. Iz zime u leto za jedan dan. Nije ni cudo sto sam bila zelena u licu prva tri dana. A mozda je to od previse brokolija... Sada sam dobro. Kada dodjem u Beograd verovatno cu da poljubicastim od zime... Takav ti je zivot nas pirata sa Kariba :)

Who's that girl!

Jaaaaaako mi brzo prolaze dani u Dubaiju. Moje letovanje u decembru se blizi kraju. Prvih dana sam pisala gde sam isla i sta sam radila i onda sam izgubila kompas :) Fotkam puno, upijam i udisem, crtam i skrabam.
Pocela sam da kapiram ovaj grad i ljude u njemu. Uklapam se i postajem cupavi sarenis u masi veselih ljudi.
Nekoliko puta mi se desilo da dozivim trenutak. Onako bas jako. Odavno mi to nije polazilo za rukom.
Ne znam koji je dan, da li treba da legnem ili ustanem... Sve mi se pobrkalo.
Spa za mozak.


Madona je keva :)

Pescana oluja u nasem gradu

Pljas!
Joca me raspalio po chelu za dobrojutro. Vice "Diz' se Maksic, pogledaj napolje! Kataaaklizma!"....

Tako sam se danas probudila. Tako je poceo dan :)
Sanjala sam neku naucnu fantastiku i u sred zapetljancije alien, predator i ja sa njima, budi me Joca da vidim vreme kroz prozor. Prestravio me prizor. Guuusta, teska, bela magla se spustila na Dubai. Ne vidi se prst pred okom. Mi smo na trideset sestom spratu (inace medj' oblacima) pa je magla bila jos gusca i jezivija. U trenutku nisam mogla da udahnem. Pomislila sam da cemo se udaviti i to je to sto se tice mog letovanja u decembru.
Sinoc smo partijali i after-partijali do kasno (ili rano ujutru) i glava mi je bila kao bundeva i bez ludackog budjenja.
Joca je predlozio da drmnemo prvu jutarnju kaficu na bazenu koji je na sedmom spratu. Tamo je situacija bila mnogo bolja i magla je bila redja.
Pojavio se drugi problem - pescana oluja. Pescana - faking - oluja... Svuda je bilo zuckasto i sitan pesak nas je napadao sa svih strana. Najbolje je tada cutati, ali Joca i ja smo imali mnogo toga da prepricamo i setimo se od sinosnjeg izlaska tako da smo blablabla uz kafu kraj bazena. Krckao nam je pesak po zubima. Kada dodjem u Beograd pavac kod zubara da vidim jer su kljove i dalje na svom mestu ili je zvakanje peska ucinilo svoje.
Kasnije tokom dana se magla razbistrila ali i dalje nije bilo sunca. Isli smo u Festival city na kaficu i u pazar i promasili skretanje. Zamalo da odemo u Abu Dabi. Danas je neki skroz lud dan.
Jakoo mi brzo prolazi vreme i za 7 dana idem kuci... A tek sto sam se navikla na pustinju, ludilo, sarenis, zivot 250 na sat i divne nove ljude!
Odoh sada da se spremim. Dolaze nam drugari na palacinke. Kod nas je uvek neko okupljanje i druzenje. Stalno se nesto jede (sto mi ne ide bas u korist :). Decaci kuvaju a devojcice uzivaju. Sta da vam kazem, milina jedna. Nesto izmedju Frendsa i one australijske serije sa primesama ekskurzije u srednjoj :)

Posto sam malo skrenula sa teme, samo da kazem da je pustinjska oluja prosla i svi smo dobro. Pod zubima i dalje malo krcka, ali takav je zivot nas pustinjskih mungosa ;)

Kako sam odletela u Dubai

Kao što sam napisala gore, došla sam u Dubai.

Za one koji ne znaju, to je jako daleko od moje kuće. Putuje se satima i satima...avionom.

U principu se ne bojim letenja, ali imam frku od letenja avionom.

14:45 sedam u avion. Pored mene neki smoren čovek, a sa druge strane sprčena Kineskinja. Čekali smo da poletimo oko 45 minuta. Sve vreme sam razmišljala da je možda avion u kvaru pa ćemo krenuti čim nešto zbudže. Pomislila sam i na gremlina na točku.. Sve mogućnosti sam izvrtela. Napokon, u 15:30 krenusmo.

Stjuardesa lepo kaže da ugasimo sve elektronske uređaje, ali jok... mala Kineskinja piči neko sranje na Soniju i uopšte se ne uzbuđuje što može danam padne avion zbog nje.. Na kraju joj je stjuardesa priša i uzela igračku, kao ono kada vam učiteljica u školi zapleni tetris pa zaključa u fijoku.

Mogu vam reći da se inače jako brzo i lako upoznam sa ljudima, međutim ovaj do mene je bio neki tvrd orah... Neće ni da me pogleda pa da imam šanse da kažem nešto. A baš bi mi značilo tada da upoznam nekoga jer me uhvatila frka od letenja.

U jednom trenutku, nisam više mogla da izdržim drmnula sam ga po ruci i pitala (verovatno izbezumljeno) "Izvinite, da li se i Vi bojite aviona?". Morala sam da pitam tri puta jer me nije čuo. Tako smo počeli da pričamo taj čovek i ja. Ispostavilo se da je i on grafički dizajner i da ide u Izmir u ogromnu mega giga štampariju da odobri neku štampu :)

I tako od namćora sa sedišta 5A ispade stariji kolega. Siti smo se ispričali. To mi je mnogo pomoglo da skrenem misli od tegoba koje sam dobila za vreme leta.... Naravno, tek što smo poleteli zaboleo me je zub...samo zato što znam da nema nikakvog zubara u okolini. Onda me je bolelo desno koleno, a dlanovi su mi bili ludački vreli i držala sam ruke malo u vis da se olade.

Moj vegeterijanski obrok je ispao totalni promašaj, dobila sam neki plavi patlidžan koji je ličio na čarapu.Na svu sreću Kineskinja je spavala pa sam joj maznula krekere sa poslužavnika. Pa šta ću! Ja sam bila gladna, a njoj ko je kriv što spava u vreme ručka! Svi su dobili čokoladni mus a ja grožđe. Izvinite gospođo stjuardesa, imam i ja dušu. Ako ne jedem meso ne znači da ne jedem čokomokoladu! Sorry madam vedži mil! Dobro reko, da se ne objašnjavam, lakše mi je bilo da pozajmim od usnule Kineskinje :) Samo da znate da nisam takav čovek, ali svašta se desi na 10.000 metara kada čovek ogladni :)

I tako sam stigla bezbedno u Istambul....

Čim opet ugrabim ovaj komšijin laptop pisaću kako sam zaaaa malo zakasnila na avion za Dubai i šta je dalje bilo.

Odoh na zemba :)

Dubai

Posle duuugog i napornog puta (trcaaaala sam na avion....), stigla sam na kraj sveta. U Ujedinjene Arapske Emirate. Svasta se desilo i svasta sam videla ovde za dva dana. Sve cu da napisem samo da nadjem malo vremena. Ovi divni ljudi me samo voodaju po Dubaiju uzduz i popreko :)

SaMo da kazem da sam malopre videla PRINCA DUBAIJA, Sheikovog sina. Prosao covek pored mene. Nisam sigurna, ali mislim,stvarno mislim da mi je se meni bas meni nasmesio u prolazu :))) haha

Danas je dan ujedinjenja UAE pa je jako zabavno. Parada lambada i druga ludila :)

Odooohhhhhhhhh........