Put pod nogeeee

Krećem na put za pola sata.

Večeras ću biti u Emiratima. Uh jee.. Teleport!

Nadam se da će me pustiti u avion jer imam jako veliki kofer..

Ne veliki, nego jako veliki kofer. Veličine šifonjera. Ima i točkiće sa malim felnama :)

Možda će mi tražiti saobraćajnu dozvolu jer nosim prikolicu za Dubai :)

Avion će da nagne na stranu na koju stave moj kofer... Uhh svašta mi pada na pamet.

Trema je žešća, kao što možete da primetite.

Lepo sam se udesila za put. Pa ja sam gospođa, molim vas.

Moram da krenem moram da krenem. 

Krenula sam :)

Sledeći post vam pišem iz Azije, osim ako ne dobijem napad priče u avionu pa otkucam još nešto na brzake :)

cmok cmok cmok, tri puta. Tako valja za srećan put!

Sreća

Pre neki dan sam našla ovu kockicu na ulici. Bila je okrenuta baš na boj 6. Pitam se da li je to sreća.

Deluje mi da jeste :)

Cool Guys Don't Look At Explosions

Sećate se kako super heroji Brus Vilis i ekipa u filmu uvek izlaze kul iz neke zgrade a iza njih 

puca atomska bomba, odlete kola, kuća, wc šolja....

Ovi super likovi su snimili pesmu KUL GAJS DONT LUK ET EKSPLOUŽNS :) 

Potpuno je super. Meni je ovaj biser otkrio Proka i od tada se svaki put

ponovo oduševim kada gledam. Baš je za razbibrigu i razvedravanje.

Moda za poneti

Ne zaboravite - sutra i prekosutra, kulturni centar Grad. Bićemo i mi sa našim Đinđuvama. Vidimo se!

Pogledajte PAPER HEART...

...jer to nije igrani film, nije dokumentarni film, nije ništa od toga. Samo priča. Divna priča, tako stvarna i opipljiva. Dobro ponzata priča svakoga od nas.
Paper heart je sasvim novo iskustvo. Udobno i toplo. Mekano. :) Probajte.

Ova priča JE OPTIMIZAM i zato mi se jako dopada.

Ovako i ja. Isto.

Hajde da pričamo

Let's talk

Let's talk

Let's taaaalk

Ja ovu pesmu više ne slušam. Pripadne mi teško. Hajde da pričamo pričamo pričamoooo. Da sve ispričamo da bude lakše.

U pesmi :

So you don't know where you're going

But you want to talk
And you feel like you're going where you've been before
You'll tell anyone who will listen but you feel ignored
Nothing's really making any sense at all

I onda sve bude lakše i lepše.

proleće leto jesen zima proleće

Da li vam je nekada toliko lepo i teško da zaboli u grudima?

Da li je normalno sećati se prošlih života?

Da li se stvarno rastajemo sa nekim...zauvek?

Da li on zaista ništa ne primećuje ili se to samo meni čini?

Da li me neko sanja i nikada mi to ne kaže?

Da li neko citira moje reči kada želi da kaže nešto jako važno?

Da li drugi znaju kada ih sanjam?

Da li me on čuje kada vičem i zovem ga u glavi?

Da li je svaki slučajni susret samo slučajni susret ili sudbina?

Uh... da li postoji sudbina i šta mi je ona pripremila za ovu turu zivotnih avantura?

Da li moje ime nekome znači ljubav?

Da li vam je već postalo jasno da ja obožavam šašave ljude?

Da li neko može da priča brže od mene? A vozi bajs?

Da li znate da u mojoj cherry blossom torbi od 20 kila (koju nosim svaki dan na levom ramenu) imam ceo set za preživljavanje atomskog rata i nuklearnog napada?

Da li imate pojma pojminog koliko toga ja osećam u jednoj sekundi....?

Da li je moguće da jednog dana samo puknem i iz mene počnu da iskaču male žabe brbljive i svetleće bubice i crvena srca?

Da li ću biti srećna ako napravim sledeći korak? Ili ću se razbiti (ništa novo, ništa strašno).

Da li znate da se ja ničega ne bojim a uvek sam u blagom strahu?

Da li znate da često preteram? Zaboravim se, ponese me, izgubim "meru".

Da li znate da sam hrabra i neustrašiva i više samuraj nego devojčica?

Da li znate da nekada iz čista mira samo plačem? Posle smislim razlog.

Da li znate da mrzim zvuke koji se ponavljaju o određenom vremenskom intervalu?

Da li znate da sam se fizički duplo smanjila a psihički duplo povećala? (hvala Bogu)

Da li sam danas previše otvorena na blogu....?

Da li sam vam već rekla da je prošlo mesec dana od kako ne jedem meso?

Da li da li da li ću moći da zaspim jer toliko toga osećam?

Da li ste znali da ja već dvadeset i šest godina svaki dan nasmejem mamu i tatu? Barem jednom. A nekada toliko da im pođu suze.

Da li može neko da mi da još jedan život? Ne znam kako sve da stignem... 

Toliko ljudi treba voleti još, toliko pisama napisati, toliko osmeha razvući, toliko saveta i poljubaca dati (i čuti), toliko sanjati i maštati, toliko oblaka i oblika opisati.

Par raspar

Ovo sada slušam (i uživam).

Da li ste čuli priču o SvetlANI?

nastavak sledi...

I love bike boy!

http://video.telegraph.co.uk/services/player/bcpid1137883380?bctid=21337502001

Tako ću i ja jednog dana. Stoooo posto.

Alexander Supertramp

Gledam Into the wild. 

Kada sam gledala prvi put, potpuno sam se smorila. Možda nisam očekivala tužan kraj. A možda kraj nije tužan, ali ja to tada nisam razumela. Prošlo je samo 9 meseci od prvog gledanja, a toliko toga se promenilo. Puno toga sam naučila. Malte ne sam mogla da osetim odrastanje i sazrevanje. Nešto kao onaj bol u listovima u osnovnoj školi kada vam kažu da se to isteže telo jer raste. Tako sam ja mogla da osetim kako se izdužujem, popunjavam, opet izdužujem i opet popunjavam.

I dalje rastem. Evo, sada dok ovo pišem bole me listovi. Razmišljam o filmu, razmišljam o samoći i u isto vreme ogromnoj potrebi za drugim ljudima.

Danas sam puno šetala. Sve vreme sam razmišljala o ljudima, gledala im lica, pokrete. Posmareala sam zaljubljene parove. Imam utisak da svi upareni liče. Imaju po nešto isto. Kao brat i sestra koji ne liče sasvim, ali svi znaju da su ista krv. 

Dok sam hodala gradom nakupila sam se raznih lica. Osećam se po malo umorno. Kao da sam sa svakim popričala.

Ja nisam Aleks Supertremp i ne bih volela da idem sama na Aljasku, ali volim povremeno da se izolujem, ušuškam i maštam. Baš kao večeras. Na pamet mi padaju razni snovi koje sam sanjala proteklih godina. Sva ta divna mesta i osećanja koje sanjam. Uhhh neopisivo.

Danas sam pročitala jednu rečenicu koja me je inspirisala da napišem ovaj post*.

Gledam Into the wild, razmisljam o pundravcima koji mi se motaju po glavi, vrtim i prevrćem rečenice i misli, osećam neku ludačku slobodu i povezanost sa sobom i sa svojim željama. U stomaku zuje bubice. Napravio se vrtlog zlatne boje. Mogu da ga vidim golim okom. Na momente se odvajam od fotelje. 

Zamišljena sam i srećna.

* "Prijateljstvo započeto kao improvizacija iz nužnosti nastavlja se kao stvarna potreba jednog ljudskog bića za drugim. Simmons je oslobođenje od svih strahova pronašao u nesebičnom dobru. Ne znam kako išta na ovom svetu može biti verovatnije."

Citat S.Vujanović. Recenzija filma Funny people.

Trapeeeeezeeeeeee

I gotta keep on flying.

Još jedan dan u životu Ane Maksić

Večeras je sve čudno. Kao da je novi dan zaljubljenih. Neka romantika u vazduhu. Sve treperi, krcka pucka. Piše mi drugarica moja kako je neka romantika ubi večeras i seta i ne zna šta joj je. Baš dok sam joj kuckala da je i mene uhvatilo, pa čak imam i leptiriće u stomaku, kucnula mi je druga drugarica. I ona kaže da je nešto romantična i čudno se oseća :)

Fantastično skrozzz. Nežno novembarsko veče.

Pijem čaj od lavande i lebdim iznad stolice. Pokušavam da pišem, ali ne mogu da se uozbiljim.

Mora da je zbog promene vremena. Opet je otoplilo i liči na proleće pa su nam se kompasi u glavi poremetili.

Srećan dan zaljubljenih, 17. novembar :) cmok

Girls will be girls and boys will be boys

Noodle!

Potpuno neverovatno ludački volim Kineske i Vijetnamske instant supe sa nudlama!

Pet minuta isčekivanja kraj šporeta da voda provri (kuvam vodu old skul u velikoj džezvi).

CepP! Otvaram kesicu i izručujem mirišljave nudle koje liče na crviće.

Vri voda, polivam crviće i dodajem začine iz jedne kesice i masnu vodicu (ukus) iz druge.

Potrebno je da odstoji deset minuta da bi se rezanci raznežili taman.

Mmmmm koliko je ovo dobro :)

Kuvano jelo: "Nudle sa povrćem"

Potrebno vreme: 10 minuta

Cena po kesici: 28 dinara

Savet: Ne gledajte film "Zombieland" dok jedete nudle. Nekako baš ne ide.

:) Prijatno!

LaK Za KoSu!

Ako vam je potrebna doza veselja, uzbuđenja, sreće, ritma i doobre mjuze onda pogledajte film HAIR SPRAY!

Poooootpuno medena priča! Odavno mi se nije desilo da me taaako oraspoloži film.

Mala buca Trejsi želi da postane TV zvezda i da učestvuje u takmičenju za novu MIS LAK ZA KOSU. Naravno to je meeeeegaaa važna titula među tinejdžerkama. Inače, sve se dešava šezdesetih godina. Uz podršku mama buce (koju igra Dzon Travolta) i tata dobrice (koga glumi megacar Christopher Walken), Trejsi se prijavljuje na audiciju. Puuuna optimizma sa zvezdicama u očima pravi frizuru kao Džeki Kenedi. Tu mi je već bilo jasno da će film biti brutaalan i da mora da se pogleda. Mislim brutalno dobar :) Svo vreme sam cupkala i đuskala u fotelji. Na kraju sam počela da skačem po sobi (da, stvarno). Inače ne volim preterano mjuzikle, ali ovaj film je taako divan. Priča je sjajna! Njena ogromna želja da ostvari svoj san, mama i tata koji su potpuno opaljeni i obožavaju se.  Jedan od najslađih delova je kada pevaju jedno drugom koliko se vole pa joj on kaže da je kao msrdljiv sir - iz godine u godinu je sve bolja, a ona njemu govori da mu opada kosa i uskoro će biti ćelav ali ona ga voli više nego pečenje :))). Ovo ne zvuči romantično, znam, ali kada ih gledate kako đuskaju na mesečini i pevaju nežno jedno drugom, sve počinje da ima smisla. Trudila sam se da ne razmišljam o tome da je keva zapravo premaskirani Džon Travolta. To malo ume da ubije romantiku.. Nisam ga volela ni dok je bio muškarac. Ima tu još mnogo priča i dešavanja, ali neću da odam baš svee.

Uglavnom, ceeeo film je potpuno nagruvan optimizmomn, dooobrim pesmama i super pokretima. Likovi su strava i imam utisak da su baš uživali u snimanju. 

Šezdesete su potpuno super! Frizure ala Dkeki Kej, pufnaste haljine sa cvetičima, žiponi, trakice, mašnice i puuuunnnnooooo laka za kosu :)

Preporuka preporuka preporuka! Ako želite da se super provedete i odete na žur, a da vam guzica ne napusti fotelju - pustite film HAIR SPRAY i žurka počinje!

Neki kul citati:

Tata dobrica: This is America, babe, you gotta think big to be big

Mama buca: Big ain't the problem in this family, Wilbur. 

Mama: First the hair, now this? 

Trejsi: But, all the kids are battin' up their hair now. And our first lady, Jacqueline Kennedy does it!

Mama: I don't believe that. 

Trejsi: What do you mean you don't believe that? How else would it look that way? 

Mama: I believe that it is naturally stiff. 

---------------------------------------------------------------

Mama i Trejsi. Da, to je Dzontra.

Pesma igra i ljubav pobeđuju rasizam

Kvin Lativa iz d King

Oh dragi, volim te više od šunke :)

TokiVoki

8000 (eight thousand) is the natural number following 7999 and preceding 8001.

8hiljada poseta na blogu. Yeaaah :) 

HaaPpY Joy Joy jOY JoY!

Za 10.000 poseta ćemo napraviti žur :)

Džejms Bond i ja

Džejms i ja imamo mnogo toga zajedničkog. Pre svega smisao za špijunažu i talenat za opasne akcije. Pa nije to neka velika tajna da ne može da se stavi na blog.

Ono što ne znate, a zajedničko je Dzejmsu i meni je USB SAT!

Pre pet godina dobila sam od tate ovaj neverovatni potpuno fantastički super spejsi gedžet. Sat pa još sa USBom. Naravno kablić je dobro sakriven u narukvicu pa se ne vidi golim okom. Mnogo puta mi je pomogao u špijunaži. Jednostavno priđem nečijem USB ulazu šatro da vidim jel isti kao moj (tu malo iskoristim žensku lukavost pa se napravim da ne znam kako jedan prosečan USB izgleda). Onda kada vlasnik računara ne gleda ja lagano desnom rukom izvučem kablić, uštekam u subjektov USB i lagano nastavim ćaskanje dok se podaci prebacuju i skladište u moj USB sat od čak 128 megabajta memorije!

Moram vam priznati da nikada nisam imala neku potrebu i preteranu želju da bez pitanja uzmem nečije podatke, ali lepo je bilo znati da to mogu da uradim bez da budem provaljena.

Vrlo brzo se pročulo da Ana Maksić ima sat kao Džejms Bond i više nije bilo zanimljivo igrati se detektiva i tajnih agenata. Nekog dana u pola 11 mi se ispraznila baterija. Tek onda sam uvidela da ne postoji način da se baterija zameni. Eto kako su Kinezi prevideli taj mali detalj. Mislim, pardon, stručnjaci iz 007 tima (među kojima i jedan Kinez).

U međuvremenu je tehnologija uznapredovala i 128 megabajta memorije ne vredi mnogo. Pre pet godina je ovakav gedžet bio priceless!

Moj satić je otišao u zasluženu penziju, ali će se još dugo pričati o nekoj Ani sa dizajna koja je mogla (teoretski...samo teoretski) da jednim potezom leve ruke mazne profi skripte bez da iko primeti.

Potpuno 007 fazon.

Hop-zviz

Sreda veče. Đinđuve. Radnionica. Nova muzika. Musava od šljokica. Zakuvavam. Maaaagija.

Juuuuuuuuupppppiiiiiiiiiiii :)

The silly season is over? (nedajboze)

Danas sam kupila perle. Bele prelepe biserčiće.

Juče sam kupila karmin. Crvena boja, cherry nijansa 054.

Mislim da je skroz u redu da imam karmin i perle. Nikad se ne zna kada mogu da mi zatrebaju!

Pored toga što izgledam kao da imam 19 godina, zapravo imam 26 ipo (za dvadeset godina ću imati 46 ipo!).

Ok...kupila sam danas i loptice skočice koje svetle u mraku (!!!). Ipak sam to ja.

Ali eto. Možda je vreme za nešto ne znam tačno šta. Biću spremna u svakom slučaju! Sa karminom i biserčićima. Baš kao Džeki K. i Mardž Simpson.

S obzirom da ne radim tek 10 dana, još uvek se uhodavam* sa vremenom i prostorom. Moja šarena soba mi je spavaona, igraona, radiona, gostiona.. Radno vreme non stop i nikad po potrebi. Samim tim sam počela maaaalo da zabušavam na blogu. Ustvari nikako da sednem i napišem šta mi se mota po glavi. U tom smislu mi je za pisanje bilo malo lakše dok sam bila kazucana za stolicu 8 sati jer sam svakako sedela pred kompom. A sada kako sednem, mooram da ustanem. Pa me uhvate pundravci. Evo, ovaj post vam pišem sa lustera.

Ovo nije pravdanje, nee. Nego samo mali insajd šta mi se dešava i kako funkcionišem poslednjih desetak dana. 

Lakunoć meki oblačići. Nadam se JAKO SE NADAM da ću opet sanjati moj divni romantični Japanski san!

*Uhodavam - nisam sigurna da je tako pravilno reći. Ali kao što MMG Slobodan kaže "ovo je moj blog, so fuck off!"

Japanski snovi

Danas sam spavala malo duže. Sanjala sam Japanske snove. Plovili smo po savršeno plavom moru. Naš brod se jako ljuljao. Moj hrabri i veliki saputnik me je držao za ruku. U isto vreme uzbuđenje i strah od otvorenog mora i ušuškana atmosfera i divne priče. Savršen osećaj... 

Često se pitam da li neko može da oseti da sam ga sanjala. Ko zna koliko puta sanjamo u isto vreme isti san, a nemamo pooojma jer ne pričamo o tome. Bilo bi baaaš uzbudljivo kada bi više delili svoje snove sa drugima. Kurosava je to uradio. Sada svi uživaju u njegovoj mašti. 

Ko zna, možda je sinoć još neko sanjao Japanski san.

iGoogle horoskop, nedeljni rezime i tako to

"Resign yourself to taking care of business in the present moment and save your daydreams for another time."

Spremam se za spavanje. Pidžamla, zubi (mislim na pranje zuba, ne zubi u tegli), čaj od lavande za laku noć. Pogledam kroz prozor, a nebo belo. Valjda napadao sneg naopačke, ne znam. Razmišljam šta sve treba da uradim sutra i kada da ustanem. Koncentrišem se na lepe misli da bi snovi bili slatki. Sinoć sam sanjala Donia Darka. Super, super, odvalila sam do 12:15 :)

Bilo je divno popodne sa Saki and Maki. Filmovi, moka, smejanje, maštanje i naravno lady in red. 

Prva neradna nedelja je bila kuuul. Napravila sam nove lepe đinđuve, srela se sa divnim ljudima, išla u Metro 500 puta, kupila pa vratila sobni bajs ("#$%&), šetkala sa Ninom i Ivom, postala vegeterijanac, dogovorila sa Jocom put u Emirate, bila u Novom Sadu, dobila novi pasoš, gledala par doobrih filmova, naučila da pohujem karfiol i još mnoogo toga... Definitivno uzbudljiva nedelja :).

Google horoskop mi kaže za ponedeljak  "save your daydreams for another time". 

Možda bi to bilo lakše kada bih znala gde prestaje stvarnost i počinje mašta.

Meki oblaci, laku noć i dobro jutro.

Ajmo žene Vindovza vindovza!

Pre neki dan na Zelenjaku, pazarim ribu (dok sam još jela meso), šetam novi Microsoft ceger. Stigao je Windows 7! Pa moram da pratim tokove i kad idem na pijac.

Inače, sada nosim naočare full time. Ćora.

The AIR that I breathe

Deset godina odrastanja uz AIR.

Dolaze u Beograd. Kako preživeti koncert? Sa kim otići na tako bitan događaj. Okej, svi živi će biti tamo. Ali...treba sa nekim valjano podeliti sav taj vazduh. JAJKS!

Izgleda sam se malo iznervirala

Ovo je definitivno bilo veče za filmove. Posle kraja sveta sam pogledala "500 days of summer". Film je novijeg datuma. Moram priznati da sam iznenađena. Ova šećerna vodica od filma UOPŠTE NIJE lolivud tinejdž hepi film. Čak uopšte nije HEPI. Kada vam se poslednji put desilo da se glavna junakinja uda par dana posle raskida sa mršavim dobricom (glavnim junakom). I još mu objasni kako je TO ustvari bila sudbina. Kao...jbg! Bili smo dugo zajedno ali ja sam te jednog dana ostavila i udala se za nekog drugog. "Sedela sam u restoranu i čitala Dorijana Greja i onda mi je čovek prišao i pitao me u vezi knjige. I evo, sada je moj muž. Tooo je sudbina. Mogla sam da odem i u pozorište i da ga ne sretnem". Kakvo iznenađenje.... Ceo film su oni zaljubljeni i srećni i medeni. Onda se na kraju vraćamo kroz te divne sceene i ukazuju nam na detalje koje nismo videli pre. Zapravo nije sve bilo tako lepo.... Skrooooz sam zbunjena. Ovo nije u redu! Šta znači TO JE TO!? I koliko puta imamo prava da nam se desi TO-JE-TO i da budemo srećni i presrećni? Šta sad.. menjamo se iz dana u dan (činjenica) i to naše TO i TAJ-ONAJ mogu da se manjaju svaki dan jer kako se mi menjamo, menjaju se i naše želje i potrebe. Dakle, mi legitimno imamo pravo da se svaki dan fleširamo sa nekim drugim TO-JE-TAJ i da nas ubiju emocije, a da to sutra više ništa ne znači jer smo mi sada druga(čiji). Promenilo nas ono od juče valjda. Zjeeeee..... TO-JE-TO je tako palo u mojim očima. Razmisliću kada ću ponovo iskoristiti ovu rečenicu... Kao što rekoh..zbunjena sam. Ne znam kako da objasnim ono što mi je u glavi. Pokušala sam i ne ide. Samo se provaljuje da sam se naljutila. Ok...to je samo film. Ono što je mene iznerviralo je skrnavljenje ideala i dečijeg sna. TO-JE-TO može da se desi baš puno puta ili još gore, može da vam se desi ali sa drugim ljudima ili u različito vreme. Zjeeeee.... Ako su Američki lolivud filmovi za mlade počeli da opisuju ovaaako surove teme, znači da je situacija zaje*ana. Možda ja već i sama sumnjam u TO-JE-TO zaveru, ali baš ZATO pustim lagani filmić pred spavanje. A onda mi neki šalabajzer servira film o surovom zajebu. S obzirom na temu koju obrađuje mogao bi da bude dokumentarac. I to onaj na Animal chanelu u terminu za OPSTANAK.

Hvala na upozorenju da ma koliko se trudila ništa od moje ideje da kao svaka fina i poštena žena prođem sa jednim TO-JE-TO u životu... Blah.

Until the End of the World

"1999 was the year the Indian nuclear satellite went out of control. No one knew where it would land. It soared above the ozone layer like a lethal bird of prey. The whole world was alarmed. Claire couldn't care less..."

Do kraja sveta.

Ušuškala sam se ispod jorgana. Voda je tu, sutlijaš je spreman.

Počinjem da gledam film.

Već me drmaju emocije. Od samog naziva filma "Do kraja sveta" mi se zavrti u glavi.

Do kraja sveta. Do kraja sveta. Do kraja sveta.... Da li postoji bolja rečenica? Možda samo "Sa tobom do kraja sveta". Puuuuuffff... Umrla sam, vratila se i tako šest puta :)

*klik > play*

Bio je maskeNbal

A ja sam bila Džeki K. 

Pa dobro, Džeki u negativu.

Mmmm najlepša Sangrija sa cimetom!