I tako

Znate ono što sam mislila da ću da idem na Mesec?

E pa, ne idem. Tu sam i dalje. Na istoj adresi. Ista meta - isto rastojanje.

Same old, same old...

Gde god kreneš, furaj PRAVO!

Da li vam se nekada činilo da ste na raskrsnici i da će se odjednom sve promeniti? Ja sam baš na takvoj raskrsnici. Osećam se kao da treba da otputujem na Mars :) Smešno...
Ustvari, mislim da smo mi stalno na toj nekoj zamisljenoj raskrsnici. Dosta situacija koje nam se čine dosadne, uobičajene i svakodnevne zapravo mogu da nas ovedu na neku sasvim sasvim drugu stranu. To je jedna od čari sudbine :) Kao u filmu Serendipity... Levo ili desno, gore ili dole :) U svakom slučaju PRAVO, gde god to naše PRAVO vodilo.

Serendipity is the effect by which one accidentally discovers something fortunate, especially
while looking for something entirely unrelated.

Kako pobediti dosadu

Petkom u pet je guzva na Brankovom mostu. 

Igrala sam se sa svetlom i kadrirala da mi prodje vreme dok cekam, cekam, cekam da predjem most i stignem kuci.

http://fotozurnal.blogspot.com/

Donnie Darko ♥

Ovo je moj omiljeni film.
Priča je neverovatna. Obavezno pogledajte, ako već niste.

5000 poseta!

5000 poseta na mom blogu. To je za mene

vrednije od bilo kojih 5000 zlatnika. Ponosna sam :)

Moj kuki najdobriji :)

Uvek zna sta da mi kaze za lakunoc :)

ZzZzZvVvvRrRrr...

Dobro jutro oblaci!

Ako je i vama teško da se razbudite, pustite neku lepu veselu pesmu.

Moj izbor jeeee:

I kafa, naravski :)

Sunday river, rolling around

And sit by the water, it's telling you stories

Subota

Probudila sam se oko 12. U 2 su nam došli Iva, Milan i Nina.

Bebićka je prvi put došla kod nas. Neću da kazem da je došla u goste jer smo mi njeni i ovde joj je druga kuća. 

Bilo je baaaaš zabavno. Igrale smo se i izležavale kod mene u sobi, slušale muzikicu iz moje dečije muzičke kutije na navijanje, sunčale se na terasi. Mislim da joj se jako dopalo kod nas jer je bila baš mirna. Puno se smešila :) Oboožavam da zasmejavam decu, a klinci obožavaju moju sobu. Mnogo boja, džidžabidža, sličica, oblika i zveckalica. Naravno, odmah mi rasčupaju policu sa dečijim knjigama, ali Nina je još mala za to.

Oko 5 su otišli na Kališ, a ja na reku da se vozim. 

U početku sam bila nervozna i napeta, ali mic po mic nervoza je prolazila i počela sam baš da uživam. Skroz sam se prepustila maštarenju. Sunce je polako zalazilo i sve je bilo narandžasto i nekako neobično toplo za septembarsko predveče.

Baš kada sam pomislila da ne može biti bolje od ovoga, proleteli su avioni iznad moje glave. Zjjjjjjjjuuuuufffffff..... Obooožavam vojne avione. Tri Galeba G4 su elegantno i dosta nisko preletela preko reke. Odlepila sam od sreće! Za malo da padnem sa bajsa :) Ahhh... Zalazak sunca, reka i avioni - savršeno :) Na ipodu je počela pesma Take my breath away (tema iz filma Top Gun) i onda je već postalo sladunjavo i holivudski :) 

Moram priznati da mi je taj prizor jsko prijao. Avioni su preleteli još par puta.

Vozila sam se do Ade i nazad, pa do 25. maja. Tamo sam kupila dva slatka zvonca I LOVE MY BIKE. Skrozzz retro izgledaju :) Današnja vožnja je bila skroz dobra! Sutra ujutru nova tura jesenjih avantura. Da, da - jesenjih.

Već je 9... Odoh da se spremam, pa u život. Večeras su opet na Povetarcu Iron i Necone. Dobar žur u najavi!

Otišlaa sam na kupanjac i spremanjac :)

CMOK

Bowie dan

Danas je dan za slušanje Bouvija.

Album je "Heaten" iz 2002.

1. Sunday
2. Cactus
3. Slip Away
4. Slow Burn
5. Afraid
6. I've Been Waiting For You
7. I Would Be Your Slave
8. I Took A Trip On A Gemini Spaceship
9. 5:15 The Angels Have Gone
10. Everyone Says 'Hi'
11. A Better Future
12. Heathen (The Rays)
13. Wood Jackson (On Japanese edition only)

Klikom na pesmu dolazite do lyrics-a. Oboožavam reči pesama. Sakupljam ih već godinama. Ovaj album je nešto mnogo spešl :)

Preporuka preporuka preporuka!

http://www.logoblog.org

Ovaj blog je sjajan! 

Ako želite da saznate priču o logotipima velikih kompanija kao što su Apple, CocaCola, Levis i sl, potražite na ovom blogu. Malo pre sam pročitala priču o Apple logotipu. Kako je nastao, zašto baš jabuka, kako se imidž menjao koz istoriju i slične zanimljive priče.

Inspiracija :)

Think Different*

Ovo je Apple-ov prvi kompjuter. 

Pra pra pra Mek - deda Mek :)

Presladak je. Izrezbaren. Volela bih da ga imam.

*Think Different je Apple-ov prvi slogan iz 1997. godine

Lost in Translation

Gleda mi se ovaj film po stoti put :)

Volim sva ostvarenja Sofije Kopole. Virgin suicides sam gledala zilion puta.

Njeni filmovi imaju neku emociju koja mi taaako prija. Teško i lepo u isto vreme.

Lost in translation divno opisuje samoću, svakodnevnicu, preispitivanje

života... ljubav. Da li smo na pravom putu ili smo, ipak, trebali da skrenemo levo kod Albukerkija.

Ljubav je jaka u Lost in translation. Nije onako filmski nameštena i sladunjava. Iskrena je i duboka - istinita. 

Samoća u Japanu, novo poznansto i ljubav. Razočaranje i opet samoća. Suočavanje sa teškim trenucima. Pufff.

Sjajno je to što u filmu nema mnogo priče. Muzika je sjajna. Mobi je napravio carsku muziku.

Mislim da zbog ovog filma obožavam Japan. Zapravo mi se uvek dopadao, ali od kada sam gledala Lost in translation, Japan doživljavam drugačije.

Sigurna sam da ću jednom otići u Kyoto. Držite mi fige (i na nogama!).

Septembar

Nešto jako lepo

"The Can and A Short Love Story"  by Carlos Lascano.

Pogledajte kako je bajkovito i nežno.Ahh :)

A SHORT LOVE STORY IN STOP MOTION from Carlos Lascano on Vimeo.

Noooooviiiii heeeaaadeeerrrr na foto blogu :)

http://fotozurnal.blogspot.com/

Cuatro caminos cinco destinos

U prevodu "Četiri puta - pet destinacija". 

Raskrsnica u glavi :) Ohhh Uhh.

Kao mala sam često sanjala Machu Picchu.

Moje mesto

Volela bih da mi ovako nekako izgleda radnja prostorja u kući.

Potkrovlje, puno svetlog drveta, sobni bajs, zvučnici, kompovi, mnogo udobnih fotelja, mini kuhinjica sa svim mogućim aparatima za kafu :) Puno prozora i svetla. Zelene slike. Možda baš krošnje Ane Kapor. Topao ambijent i svež vazduh.

I naravno igračke, igrračke i gedžeti za decu! Nešto strava, šareno. Japanski bejbi gedžeti u svim oblicima i bojama! 

Brodski pod mora da krcka, onako finooo. Romantično :)

Eto... o tome maštam dok sedim na poslu i preko monitora gledam u mermernu zgradu preko puta. 

Kroz prozor moje radne sobe, videće se nebo i oblaci.

Gedžeti osamdesetih :)

Nintendo :)

Old skul igračka. Sviii su maštali da na njemu igraju Super Mario bros!

Slučajno sam naletela na ove sličice danas i setila se Nintenda, mog najlepšeg crvenog kamkordera, teeetrriiisaaa... :)

Bolje biciklom u svaleraciju nego Mercedesom na posao

Danas je bilo - biciklom na posao, ali nema veze :)

Lep dan. Kiša, jesen, svašta nešto...

Slobodanov carski blog!

http://mislitemojomglavom.blogspot.com/2009/09/marketing-u-srba.html

Slobodan Bobsi Bodan piše sjajno. Svaaaki tekst mi se dopada :)

Ovaj mi je posebno zanimljiv jer piše o marketingu i tome kako nastaju mega giga ideje u ozloglašenim agencijama.

Tako nešto viđam svaki dan :)

Goodbye cruel world i'm off to join the circus :)

Pronašla sam neke neverovatne, zamljive i jako uzbudljive filmiće.

Pogledajte o čemu se radi.

Izvor: http://www.geekologie.com

Ljudi koji su naučili da lete :)

Vanzemaljci.

Bizarno bizarno.... Bilbord koji krvari. Jeziva kampanja.

Lav - čovekov najbolji prijatelj :) Pogledajte kako to radi Lion whisperer

Vokmen roka :)

Ručak

Danas jedem zdravo :) Na meniju su: grilovano povrće, vitaminska salata sa limunom i najbolji sok na svetu. Ceđeni od jabuke. Raj u flašici od 1/2L. To je moj ručak danas.

Obavezno probajte ovaj sok. Uglasta flašica, zelena etiketa. Piše "100% pravi ceđeni sok". Nešto najbolje što sam probala :) Fantazija. Postoji i od i od koprive i borovnice.

Topla preporuka: http://www.junemcleod.com

Terapija bojama. Super saveti. Naučite da se zaštitite, izlečite i osvežite bojama :) Sve je tu na dohvat ruke, samo treba poželeti i zatražiti rešenje.

Izgleda je ovo jedan zdrav četvrtak :).

Zli ljudi ostavljaju zle komentare.

Ne može niko da piše toliko brzo koliko ja mogu brzo da brišem :)

I na kraju dana, kada se svetla pogase, ja spavam mirno i sanjam slatke snove, a zle zloće ostaju same sa sobom. Sigurna sam da nema ničeg goreg od toga. Eto zašto ne spavaju po celu noć.

A ja? Kao beba :)

Jedva sam čekala da iskoristim ovaj citat iz filma i kažem nekom gadu - stick it where the sun don't shine! Ha!

Veliko spremanje

Zahladnelo je.

Prolazi leto. Sunce više ne sija jarko i žuto. Počelo je da tinja. Pretvara se u neku musavu sepiju.

Moje srce je kao veliki sunđer. Upija i diše. Bezbroj fijokica u mojoj glavi. Slažem i pakujem letnje krpice i šeširiće. Vadim džempere i marame. Mirišu na prošlu zimu. Još uvek mirišu tako. Dok sam pravila veliko spremanje po glavi i luftirala te moje fijokice, zaboravila sam da izluftiram džempere. 

Vadim jedan po jedan. Iz džepova ispadaju stare karte za prevoz, žvake i papirići. Datumi, mesta i vremena. Sortiram ih na gomilice i čitam. Prisećam se kuda sam i kome išla.

Iz rukava iscuri po koja reč. Udari o patos i zazvoni glasno. Reči povezujem u priče. Sećam se šta sam i kome pričala. O čemu sam mislila zimus.

Složila sam orman. Vreme je za zimnicu. Da li ću kuvati džem ili slatko od priča... Još prebiram po glavi. Najbolje da počnem da ređam, samo će se skuvati i pronaći svoju policu.

Red kajsija. Slatkih kajsija iz našeg dvorišta u Novom Sadu. Red vunenih čarapa. Pa na sve to debeli sloj slatkih uspomena. Kada to prenoći, ređam dalje. Sloj šešira i rukavica, tanak sloj snega sa Kalemegdana. Ređam dalje. Dva reda gumenih bombona. Zalivam ih kokakolom. Ostavljam ih da se ispričaju pa ređam dalje...

Pred sam kraj tegle, ispod poklopca, vezem sitno najlepše reči, snove i želje izrečene u toplom krevetu dok napolju pada sneg. Poklopac od svilenog šala. Najlepši roze šal. Najlepše ga nosim.

Zatvaram teglu. Iz špajza izlaću poslednji sunčani zraci.

Sada je sve tu. Složeno i poređano. Zimnica mojih uspomena je popunila čitava tri sprata u malom špajzu. 

Moje veliko srce upija kao sunđer. Jedan uzdah, drugi, treći. Zatvaram vratanca.

Jesen je tu. Džemperi izluftirani i složeni. Pozatvarane fijokice po glavi. U njima svašta nešto kucka i pucka, hoće da izađe.

Do sledećeg velikog spremanja.

Jadransko more dve hiljade osme

When it will be right, I dont know.

What it will be like, I dont know.

And I wouldnt mind knowing, knowing

That you wouldnt mind going, going along with my plan...

JOK

Jok je odrečna reč. Turcizam. Znači NE i pomalo je nekulturno tako reći.

Ja sam našla novo značenje ove reči. 

JOK  može biti i pozitivna skraćenica i značiti DA, U REDU na engleskom - Jes, O Kej.

J - Jes

O - O

K - K

4000

Oblaci i oblici sada imaju preko 4100 poseta.
Proslavila sam hiljadu, pa dve hiljade, pa tri... Kada je kaunter na mom blogu obrnuo na 4000, ja sam bila ispred porodilišta u Višegradskoj ulici. Tako da sam ja zapravo prioslavila četiri-hiljaditu posetu na najlepši i najoriginalniji način :)
Inspiracija mi se vratila. Misli opet teku i plove. Luda glava se hladi i smiruje. Ponovo dišem :)
Huuhhh... :) Sveže.

Hope of Deliverance

Ovo je jedna od mojih najomiljenijih pesama. Baš kao Land down under, kada je čujem zaigra mi srce :) Osećam neku veliku sreću i sve mi je roze pred očima, vrte mi se srećne slike. Na svakoj se smejem od srca i veselim. Na žalost, neke od tih situacija sam vremenom zaboravila. Neverovatno kako male stvari mogu da budu okidači za sreću. Samo je potrebno "ubosti" ih. Moj Profesor sa faksa je stalno govorio da slučaj treba zaslužiti, pa tako mislim da baš nije slučajno što sam čula danas ovu pesmu na radiju i setila se gomile lepih stvari i događaja.

Kada mi se tako desi da nešto slučajno dobro uradim, setim se Profe i budem sva ponosna jer sam to nečim zaslužila :)

Mislim da ću početi da pišem dnevnik smejanja ili smešni dnevnik. To bi bila neka svesčica (a možda čak i blog) gde ću beležiti sve srećne i nasmejane trenutke koji se dogode i koji su se već dogodili, a nešto me je podsetilo na njih. Srećna sam jer ih imam puno. Mnogo volim napade smeha :) Juče je moja mama imala napad smeha punih 15 minuta. Odavno je nisam čula da se taako smeje! Sve je počeo od toga što je htela da pročita neku knjigu. Pitala je tatu o čemu se radi i da li vredi čitanja, a on nije mogao da se seti uopšte o čemu se radi iako je pročitao pre par dana. I tako moj tata nije mogao da se seti NIČEGA što je pročitao u poslednih mesec dana. Bilo je mnogo smešno :) Sav se zbunio, a mama se zasmejala tako da nije mogla da se zaustavi! Bilo je jako slatko i veselo.

Uvek sam volela uspomene! Ponekada se toliko udubim u uspomene i stare događaje da se izgubim u tom svetu. Sećam se svih sitnica i pričica od pre 20 godina, ali zato nemam pojma šta sam danas ručala.

Danas sam puderisala nos na poslu sa mojim standardnim puderom u kamenu Max faktor broj 5. Godinama koristim taj puder. Ima neki starinski miris. Kao fine coco chanel gospođe, tako nekako. Volim taj miris. Odjednom sam se setila mnogo smešne scene od pre 4 godine. Mislim da je to bilo u junu 2005. Stefan i ja smo sedeli kod njega u kuhinji. Tada sam došla prvi put. Ponela sam blok sa crtežima da se pohvalim šta sam tog dana radila kod Svetlane na časovima. Teta Dušica je bila u Londonu, a Juca je bila kod Marine. Uglavnom, sedeli smo u kuhinji i pričali, bilo je simpa skroz :) U jednom trenutku me je Stefan poljubio u čelo, onako iznenada. Ja sam pocrvenela, a on je napravio neku kiselu smešnu facu i počeo da mljacka. Pitao me kakav mi je to babski puder, ima čudan ukus :) Jako sam se nasmejala! Ta mi je scena ostala urezana u pamćenju i danas sam se toga setila dok sam puderisala nos istim takvim kamenim puderom sa mirisom stare gospe! Ovaj događaj će definitivno ići u moj dnevnik smejanja!

A sada za laku noć, poslušajte Pola Makartnija i pesmu "Hope of Deliverance".

Meki oblaci, srcasti oblici.

Moja kolekcija KuKizA

 

I miss your soup and I miss your bread...

...and a letter in your writing :)

David Bowie pesma Cactus. Hit ove subote!

Probudila sam se oko 10. Spavala sam 11 sati...mmmm kakva uživancija. Napolju je hladno i tmurno. Englesko vreme.

Našla sam se sa mojom drugaricom Ivom oko pola 1 kod Fride. Bajkerski susret :) Subota je dan za uživanje i vožnju! Cele nedelje sam bila

baš bizi i nisam stizala da se provozam. Baš mi je prijala rekreacija. Vozile smo lagano i usput ćaskale. Svašta se novo dešava pa treba to

prepričati! Na putu do Ade nije bilo žive duše, na Adi ista situacija. Većina kafića ne radi, sve je pusto, a voda deluje čisto.

Inače se ne kupam u Adi, pogotovo od kada sam čula da je zovu LJUDSKA SUPA :) Jaooo grozno poređenje.

Osećam da se bliži jesen. Tako mi je zamirisao dan. Samo je još falilo žuto lišće da prizor bude idiličan - jesenji. Naslov bi bio

"Jesen u mom gradu". Na početku svake školske godine smo pisali sastav na tu temu iz Srpskog. Ja sam uvek počinjala ovako "Jesen je doša u moj grad.

Zlatno lišće šuška pod mojim nogama. Kalemegdan je obukao svoju zlatnu haljinu i sprema se da zaigra jesenji ples. Đaci su pošli

u škole....". Uvek uvek uvek sam tako doživljavala jesen (u mom gradu).  

Ove godine je doživljaj nešto drugačiji, potpuniji. Dosta razmišljam o odrastanju i sazrevanju. Primećujem i kod sebe i kod mojih prijatelja

to sazrevanje, menjanje navika i razmišljanja. Nešto najupečatljivije kod tog sazrevanja je osamostaljivanje.

Iva i Milan su nedavno postali roditelji, Đole i Ivana pričaju o venčanju, a Pofi i Iva spremaju stan u kome će živeti zajedno.

Sve su to diiivne divne promene i napredci u životu.

Naša druženja i okupljanja sada izgledaju malo drugačije. Idemo na neka nova mesta, kupujemo malo ozbiljniju garderobu i

pijemo neka malo ozbiljnija pića :) Obožavam naša nova druženja! Osetila sam toliko novih ukusa. Ne mislim na hranu i pića nego

na one slatke sokove života :) Mislim da je sada više nego ikada izražena moja boemska crta. Uvek sam mnogo volela da se družim i sedim

u kafićima i restoranima. Sada je to za mene prava terapija. društvo nam je sve veće i priče su sve zanimljivije! Uživam u tome

da upoznajem nove ljude i slušam razne uzbudljive priče i iskustva.

Svako druženje nas obogati po malo. Od svakoga naučimo i čujemo po nešto novo. To je sjajno. Ljudi su fantastični.

Ovo leto je bilo dosta drugačije od onoga kako sam navikla da provodim vreme od maja do septembra. Većinu vremena sam provela u Beogradu.

Tako je ispalo ove godine. Bez obzira na to ovo je bilo najbogatije leto u mom životu. Toliko toga sam naučila. Pre svega o sebi,

a onda i o drugima, o životu. Mnoogoo je bilo različitih dešavanja. Ostala sam prilično pribrana i uspela sam da osetim mnogo

toga. Nije sve prošlo pored mene, sve je prošlo kroz mene.

Priznajem, bilo je i teških trenutaka. Nekih mesec dana su me mučili napadi nervoze, ankcioznost. Prošla sam kroz sve moguće

faze ansioznosti. To nije ni malo lako. Mozak je čudo. Neverovatno koliko toga ide iz glave. Generalno, anksioznost nastaje

kada se osećanja prebrzo smenjuju i naš mozak (a pogotovo srce) ne može da ih preradi. Tako ja to doživljavam. Kao bujicu

osećanja koja ne možemo da preradimo iu trenutku. Bilo mi je potrebno dosta vremena da isprocesujem sva osećanja koja

su navirala. Sada mogu da kažem da sam sasvim dobro što se toga tiče. Pustila sam se i prepustila. Samo je to bilo potrebno, da pustim

da osećanja prođu kroz mene. Neverovatno koliku snagu čovek ima u sebi. Osećam se strašno hrabro i jako jer sam pobedila

svoj grč. Nije bilo lako, ali sam uspela :) Dozvolila sam sebi da se prepustim. Što se više prepustam i puštam, osećam koliko je zaaapravo

sve u redu. Dešavaju se divne stvari i uživam u svakom novom trenutku. Verujem da mi se neće uskoro vraćati moja

toza nervoza, ali i ako se vrati biću spremna.

Uvek mogu da otvorim svoj blog i prisetim se kako sam bila srećna jer sam prevazišla svoj nemir, prisetim se koliko imam snage

u sebi i potrudim se da to zapamtim za neki sledeći put :) 

Dakle, ponosno pišem:

Subota, 5.septembar 2009. godine.

Ana Maksić - srećna i zadovoljna.

Smirenost i opuštenost VS grč = 1:0! 

Nivo serotonina - zadovoljavajući :)

Hrabrost na zavidnom novou :) 

Planovi za budućnost - vrlo uzbudljivi. Šanse za realizaciju - doosta dobre.

Opšti utisak - ALL IS WELL!